Categories: Galerijski program

Израстање →Ака = Растко

„Цртање је у нашој кући била нормална ствар за мене и мог млађег брата. Било нам је дозвољено да цртамо и по зидовима. Сећам се неких наших великих композиција на зиду у ходнику. То би се после префарбало, па би се опет цртало…“ сећа се Растко Ћирић свог детињства, несвесно направивши увод у разлоге због којих се приређује изложба његових дечјих радова. Безусловна родитељска љубав, подстицај, подршка, слобода, истраживање малог Аке, како је себе звао јер није умео да изговори компликовано Растко… ИЗРАСТАЊЕ.
Једном речју све почиње у детињству. „Дете отац је човека знам: И нек ми моје дане све повеже снага вере природне” опевао је велику истину Вилијам Вордсворт енглески песник романтизма.
Познато је да дете у себи носи природни импулс, потребу за упознавањем и испитивањем света, односно појава које га окружују. Дете их не дели на подручја, него их изражава целовито и то искључиво визуелним путем. То изражавање се најчешће догађа путем ликовног језика.
У опажању света код деце широм су отоврена чула, интелект и воља. Ако дете у свом окружењу има некога ко ће подстицати и будно пратити његове доживљаје, онда ће визуелно мишљење започети свој развој према целовитости.
Растко Ћирић је управо то имао. Одрастао је у породици коју су чинили отац Милош, графичар и професор графичког дизјна на Факултету примењених уметности у Београду, мајка Ида илустратор књига за децу и млађи брат Вукан. У Растковом детињству изузетну улогу је имало присуство уметничких дела као аутентичних узора. Он је имао могућност да одраста између цртаћих столова својих родитеља, добијајући свакодневно могућност да им се придружи. То је било од изузетног значаја за његово одрастање, јер је врло важан начин на који се деци нуде садржаји. Може се са правом рећи да нигде дете не може да доживи целовитост бића као при сусрету са уметничким делом, доживљавајући невероватан занос. Растко је истраживао у заносу, уживајући у самом стваралачком чину као најлепшој игри. Захваљујући визији својих родитеља који су несебично чували сваки цртеж и ликовни рад, у могућности смо да пратимо ликовно израстање малог Растка Ћирића који се данас изузетно успешно бави илустрацијом, анимацијом, графичким дизајном, плакатом, екслибрисом, музиком. Ова изложба представља сведочанство да васпитање може и треба да оспособи човека да живи природно и креативно, јер само такав начин живота сједињује чулно, емоционално и интелектуално.
Ране форме визуелног приказивања привлаче нашу пажњу не само зато што су занимљиве у естетском и образовном смислу, већ због тога што се све основне одлике које делују на разне истанчане, сложене и измењене начине у зрелој уметности испољавају са елементарном јасноћом у цртежима и ликовним радовима једног детета. Управо радови на изложби дају нам јасан увид да нема поучнијег увода у уметност одраслих од погледа на ране манифестације које вечно владају визуелним стварањем једног појединца.
Како је цртеж један од најзначајнијих облика дечјег индивидуалног изражавања, посебно на млађем узрасту, може се с правом рећи да најранији цртежи Растка Ћирића иду у прилог теорији о даровитој деци и да је њихова разноликост неограничена. Диван пример је очев сат кога је Растко нацртао са две и по године, што је заиста невероватно. На најранијем узрасту, код деце постоји потреба за кретањем. Круг је први облик који се појављује из мање више неконтролисаног жврљања. Затим се из круга развијају радијуси и доводи до склопова у облику сунца са зрацима у којима праве линије или дугуљасти овали зракасто избијају из средишта круга. Растко је већ у најранијем узрасту имао целовит визуелни појам о читавом предмету, осетио је и представио вертикално – хоризонтални спрег, што је далеко изнад просека. То иде у прилог теорији да је ментални живот деце чврсто повезан са њиховим чулним доживљајем. За млади ум ствари су онакве како изгледају, како звуче, како се крећу или како миришу.

Многи ће рећи да је Растко Ћирић имао среће што је рођен у таквој породици, а да је изложба пред нама ода његовим родитељима и времену у ком је одрастао, да је посебан, са наследним особинама вредним сваке хвале. Међутим, опште је место да оно што деци недостаје у процесу васпитања су искључиво недостаци одраслих: губитак сврхе, немотивисаност, нејасне животне вредности, недостатак стваралачког и критичког мишљења. Код Аке је мудро и са љубављу подстицано дечје стваралаштво са својствима игре, ослањавши се од самог почетка на његове унутарње мотиве и потребе. Сетимо се при том Аристотела који је тврдио да своје слободно време човек може утрошити на усавршавање самог себе, или на играње, при чему су и једно и друго по својој значајности равноправни. У ликовном изражавању се огледао читав развој личности малог Аке, будући да је оно врста комуникације са самим собом у којој се појављују они елементи из његовог окружења са којима се идентификовао и које је организовао у нове смисаоне целине, доприневши укупном развоју личности Аке у Растка Ћирића.

Лидија Сеничар, уредник ликовних програма ДКЦБ

Tags:

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked by *.

Контакт

Адреса
Таковска 8
11000 Београд
Србија


Телефони
+381 (0)11 32 42 011
+381 (0)11 32 42 012
+381 (0)11 32 34 941


Билетарница
+381 (0)11 32 42 013
Факс
+381 (0)11 32 42 314


Емаил
info@dkcb.rs

Top