Categories: Uncategorized


ОТВАРАЊЕ ЗА ЗАТВАРАЊЕ

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ЗАТВАРАЊА 53. ДЕЧЈЕГ ОКТОБАРСКОГ САЛОНА

Музеј примењене уметности

 

„ЧУДЕСНИ СВЕТ БАЈКИ“

„Снежна краљица“ Ханс Кристијан Андерсен

 

петак 26. октобар 2018.
у 18 часова

Осмислиле и реализовале:

Мирјана Димитријевић, ликовни педагог

мр Катарина Булајић Павловић, ликовни педагог у Дечјем културном центру Београд

Лидија Сеничар, уредник ликовних програма у Дечјем културном центру Београд

 

Учествовали:

Леа Танасијевић, 5 година
Ива Станикић, 6 година
Симона Матовић, 7 година
Мила Минић, 8 година
Вера Јовановић, 8 година
Хелена Драгићевић, 8 година
Анка Гођевац, 8 година
Матеја Трнавац, 8 година
Милица Поповић, 9 година
Нина Боровић, 9 година
Андреа Трипковић, 9 година
Марија Шашић, 10 година
Огњен Цветиновић, 10 година
Андреа Рељић, 10 година
Зара Павловић, 11 година
Миа Најдановић, 11 година
Анастасија Јојић, 11 година
Сара Дренча, 12 година
Татјана Спасојевић, 13 година
Симон Рапаић, 13 година

 

Истраживали смо свет најчудесније бајке свих времена

„Снежна краљица“,  Ханса Кристијана Андерсена, која се у слојевима открива читаоцима у зависности од узраста.

У четири двочасовне радионице стварали смо сопствене слике, проналазили смо облике и ликовне изразе којима смо изразили литерарну имагинацију.

Уживали смо у игри!

 

„Био једном зао дух. Био је то један од најгорих – сам ђаво. Једног дана био је врло добре воље, јер је начинио НЕОБИЧНО ОГЛЕДАЛО: све добро и лепо што се у њему огледало, расплињавало се и губило, а све што не ваља и што је ружно, истицало се и још ружније бивало.

Ако би се у човеку јавила добра и племенита мисао, у огледалу би изгледало као да се церека, па се ђаво грохотом смејо уживајући у свом вештом изуму. Сви ђаволови ђаци — јер ђаво је имао своју школу — причали су на сва уста да се десило чудо. Сад се тек може видети, говорили су, како стварно изгледа свет и какви су људи. С тим огледалом обигравали су свет, тако да најзад није било ни земље ни човека, а да се нису видели изобличени.“

Да ли се и ти огледаш у необичним огледалима савременог света којих има много (лоши садржаји на телевизији, интернету, међу вршњацима) и заборављаш своју племениту мисао?

Мали КАЈ седео је ту сасвим помодрео од зиме, био је скоро црн, али он то није осећао, јер му је краљица снега пољупцима одузела осећај хладноће, а срце му је већ ионако било само комад леда. Забављао се вукући оштре пљоснате комаде леда, које је слагао на све могуће начине, јер је хтео нешто да начини…И Кај је слагао врло вешто разне слике,  то се звало “ледена игра разума”. У његовим очима биле су то слике ванредне и врло важне. А то све због оне трунке стакла у његовом оку. Слагао је и целе слике од написаних речи, али никако није могао да састави реч коју је желео, реч “ВЕЧНОСТ.”

Живимо у свету визуелних информација, преплављени смо сликама разноликих садржаја. Да ли је и у твоје око запала трунка необичног стакла, па придајеш важност стварима које не поседују Лепоту, Доброту и Истину?

Шта је твој изазов?

(пробај корачај према себи….да би боље упознао свет одраслих).

„У том тренутку, кроз огромна врата кроз која су без предаха дували љути ветрови, пролазила је ГЕРДА. Пред њом ветрови утихнуше као да утонуше у сан. Она крочи у огромну пусту ледену дворану и угледа Каја. Одмах га препозна, баци му се око врата, чврсто га загрли и ускликну:

Каје, драги мој Каје! Најзад сам те нашла!

Али он је и даље само тупо седео, сасвим непомичан и хладан. Тад Герда заплака, њене вреле сузе му падоше на груди, прођоше до срца, растопише комад леда и испраше крхотину од огледала. Кај погледа Герду и одједном бризну у плач. Толико је плакао да му је заједно са сузама из очију испала и крхотина. Препозна Герду и обрадова се.

Герда га пољуби у образе, а образи му процваше…..”

Процваше –  која је то чаролија…?

Да ли је то снага љубави која буди и отклања сваку магију?

„Више те нећу љубити – рече СНЕЖНА КРАЉИЦА – иначе бих те могла убити пољупцима. Кај је погледа. Била је тако лепа. Паметније и заносније лице није могао да замисли. Више му није изгледала ледена као онда кад се појавила на прозору и махнула му. Више је се уопште није плашио и исприча јој да зна све четири рачунске радње, чак и разломке, и колико свака земља има становника и квадратних километара, а она му се само осмехивала. И тада му се учини да заправо зна веома мало.“

Зло има много заводљивих лица. Она су неодољива. Сви смо ми често заведени и залеђени. Зло је неухватљиво, измиче објашњењима.

81 item(s) « 1 of 3 »
Tags:

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked by *.

Top