Nova godina u pet sezona je kompleksna dramska igra  istorijskog sadržaja  u kojoj su deca protagonisti a ne posmatrači. Igra ima voditelja koji decu vodi, biranim jezikom, kroz vremenske epohe, koje su deca prethodno, podeljena u pet grupa, već imala priliku da prožive. Na kraju, deca otkrivaju jedna drugima šta su to, po istorijskim radionicama, naučila: Na taj način sklapaju mozaik koji se sastoji iz iskustava vezanih za proslavljanje zimskih praznika u našem narodu i narodima koji su mu na ovom terenu prethodili, kao i od otkrivanja jedne zajedničke niti, konstante koja je postavljena u vidu zagonetke, koja objedinjuje sve ljude i sva vremena u igri.

            Decu, na početku programa čeka voditelj sa uvodnim napomenama a onda se pristupa izvlačenju kartica koje određuju kojoj će se grupi dete priključiti. Potom grupe odlaze u međusobno odvojen prostor u pet istorijskih radionica.

            Prva grupa dece u radionici uvežbava koledarske igre starih Slovena, koji su proslavljali rađanje boga Svarožića – Božića, u prethrišćansko doba.

            Druga grupa se nalazi na dvoru velikog župana Stefana Nemanje, na proslavi Božića.

            Treća grupa je u čadoru vožda Karađorđa Petrovića, u noći pred napad na Beograd u I srpskom ustanku, na badnje veče 1806.

            Četvrta grupa učestvuje na svetonikolskom  balu obrenovićevskog dvora prve godine dvadesetog veka.   

            Peta grupa priprema doček nove 1970. godine u jednoj beogradskoj osmogodišnjoj školi, šije kostime i priprema scenografiju.

            U svakoj istorijskoj radionici u radu sa decom  uključena su jedan do dva animatora koja ih uvodi u navedenu epohu.

                        Voditelj  na kraju radioničarskog dela izvodi svaku grupu na scenu, gde se deca predstavljaju  i probranim pitanjima  saznaje od dece, šta je najvažnije kao vrednost u svakom narodu, kao pojam, kao nauk, a provlačilo se kroz sva vremena. Deca sama zaključuju da je to bio – jezik. Voditelj im izgovara završnu glosu koja je poenta cele igre:
           
            VODITELj: Umeti govoriti je, dakle, najvažnija stvar za svakog ko sebe zove čovekom. Kad priđeš devojci, ako počneš da mucaš - gotov si. Kad izađeš pred tablu da odgovaraš geometriju, ako mucaš - gotov si. Kad ti, jednog dana,  na um padne misao koja može da promeni svet, i ako za njeno saopštavanje budeš imao pet minuta, svet će ostati isti, ovakav kaljav i nikakav, ako budeš mucao. I ako, napokon, budeš zaboravio kako se lepo govori i ako to ne budeš umeo da preneseš na svoju decu, jednog dalekog dana, (ti moraš misliti i na daleke dane), nestaće sa lica zemlje onih koji govore tvojim jezikom. A to je kao da je  ovog trenutka nestalo tebe. Zato je dobro govoriti lepo, da sačuvaš sebe i sve koji dolaze posle tebe.

            Igra se završava u 1969-oj godini, na školskoj predstavi, gde deca iz te poslednje epohe, izvode, na plejbek, obučena kao hipi pleme, uz svetlost disko osvetljenja,  završnu numeru iz mjuzikla Kosa, »Daj nam sunca«. Ostala deca im se pridružuju na bini, i na kraju među njih se umeša Deda Mraz, sa porukom da on i nema mnogo šta da im da, uz iskrenu čestitku za nastupajuću Novu godinu i završava porukom ,  šta je najvažnije za sreću: znati šta u životu hoćeš.

Didaktička vrednost igre Nova godina u pet sezona sastoji se u uvođenju dece u saznanje da su ovde narodi živeli i pre nas, da je bilo puno običaja i praznika koji su se slavili, i da svaki od njih ima svoju vrednost, i da čini bogatstvo i nas koji ovde živimo danas, i slavimo svoje praznike.
           
Moralna poenta i svrha igre je otkrivanje da je negovanje jezika vrhunska umetnost čovekovog življenja, kroz koju se oplemenjujemo i život činimo smislenim.

Po ideji:

Snežane Stanković

Autor:

Bojan Bosiljčić

Igraju:

Bojan Ivković, Goran Joksić, Dalibor Stojanović, Zdravko Kolanda, Ivana Teodorović, Tijana Savičin, Jasmina Atanacković-Gajić, Elena Kovačević