aktivnosti-programi>programi jezičke kulture>

IZBOR POEZIJE PREDSTAVNIKA SRBIJE U EUROCHILD 2008- ČASOPISU ZA LITERARNO STVARALAŠTVO DECE EVROPE

Pesme koje su predstavljale Srbiju u EUROCHILD 2008 časopisu, nastale se kroz višemesečni rad u radionicama Škole poezije- Igrom do pesme u okviru Reakcije literarnih programa Dečjeg kulturnog centra Beograd. Ove su bile i deo multidisciplinarne prezentacije dece Beograda deci Korka, održane preko video-linka, povodom Međunarodnog dana knjige 23. aprila 2008. godine.

IGRA

Sve je igra,

kada dete nema briga.

Kompjuter, skuter,

i skok i let,

baš je to sport lep.

I u polju igru igra

i cveće i drveće.

Igru igraju i mačka i miš,

kada zaigraju juriš- bežiš.

Naučnik kroz igru stvara,

i  igra  gradom hara.

Sve to može biti igra,

kada dete nema briga.

Konstantin Klima, 12 godina Beograd

LENjA MACA

Sedi maca na tavanu

proteže se, brke gladi,

sad joj samo mišić fali

pa da može da se sladi.

Misli maca miš će doći

da u tami nešto gricne,

miša nema, veče pada

lenja maca osta gladna.

Ivana Vrućinić, 9 godina, Beograd

LIST

Pada, pada mali

listi tamo.

Gde? Tamo.

Leti, leti velika

ptica tamo.

Gde? Tamo.

Skače, skače

veliki žabac tamo.

Gde? Tamo.

Šuška, šuška...

mnogo lišća na gomili

šuška. Gde? Tamo.

Pa gde?

Pa to ja samo zamišljam!

Nađa Avramović, 8 godina, Beograd

MAJSKI  CVET

Majski cvet ulepšao je

Veliki svet.

Taj cvet je žute boje,

I iznad njega pčele se roje.

Psi na njega laju jer

Proleće je tu i oni to znaju.

Sunce ga mazi,

A oblak ga nežno pazi.

Majski cvet lepo miriše

i voli dosta kiše.

Ima dece koja ga gaze,

A druga ga brižno paze.

Konstantin Klima, 12  godina, Beograd

MOJ PARK

Igra u prirodi lepša bi bila

da sunce raširi krila.

Da nema vatre,

da nema dima,

Da bi sva deca vesela bila.

I da je čisto

dečja radost

bila bi veća.

Al' leka ima:

metle u šake,

čuvajmo prirodu

za decu i đake.

Ivana Blažić, 10 godina, Beograd

OČI MOJE BAKE

Oči moje bake,

dve iskre u noći,

pogledom me traži,

pogledom nežnosti.

Njene oči plave,

ko beskrajno more,

gledaju me ljupko

samo što ne kažu,

da me vole puno,

da sam njihova sreća,

da sam večna nada

i vesnik proleća.

Te iskrene oči,

što nadamnom  bdiju,

što za mene mole,

što nikad ne spiju.

Te oči plave,

neizmerno volim,

i za njih se pred spavanje,

svako veče molim.

Ivana Vrućinić, 9 godina. Beograd

PAHULjICE

Pahuljice snežne bele,

s neba su nam doletele.

Čarobnice to su prave,

čitav grad nam zavejale.

Donesoše pune vreće

neizmerne dečje sreće.

Ivana Vrućinić, 9 godina, Beograd

PAPRIKA

Babura joj ime daše,

smešno nju nazvaše.

Crvena, zelena,

Kisela il slatka,

dugačka il kratka.

Volim ih sve,

Hoću da probam i plave?

Da se ona jede

ne treba taktika.

Paprika je paprika.

Ivana Blažić, 10 godina, Beograd

PROLEĆNO SUNCE

Probudilo se Sunce,

razvio se njegov zrak,

oteralo Sunce mrak.

Probudilo ono cveće,

reke, polja, drveće,

mrave, ptice, gusenice.

Iz pećine medved žuri,

iz usta mu voda curi,

baš je gladan pa se duri.

Sunce lirom zasviralo,

I sav mrak oteralo,

Proleće je zapevalo.

Konstantin Klima, 12 godina, Beograd

RATNA RANA

Iz neba puče grom,

Iz oblaka izlete avion trom.

Bombe su kao kiša padale,

mnoge zgrade su stradale.

Zli rat je iz oblaka vrebao,

dušu mi je on cepao.

Strah me je gušio,

srce mi je rušio.

Nisam znao šta ću,

gde ću, kuda ću.

U sklonište sam bežao,

moj pas je na avione režao.

Rat se svršio,

strah sam prevršio.

Konstantin Klima, 12 godina, Beograd

ŠKOLA NASILjA

Nasilje u školi

večno mene boli.

Srce mi na dva ona cepa,

a zloj strani duše tepa.

Ima jedna čudna devojčica,

ime joj je Dušica.

Pravi se da je snažna,

Misli da je odvažna.

Zašto li je, zašto li je tako glupa,

zašto je sišla sa svoga puta.

Kada  bi samo znala  osmeh da mi pruži,

ja bih njoj vratio osmeh mnogo duži.

Konstantin Klima, 12 godina, Beograd