dkcb.rs - Programi za mlade
AKTUELNO:
U subotu 10. decembra 2011. godine u Dečjem kulturnom centru Beograd, održana je prva u nizu radionica o bezbednosti dece na Internetu i pravilnom korišćenju Interneta, pod nazivom „Sigurno na netu“. O ovoj aktuelnoj i važnoj temi sa roditeljima i decom razgovarali su stručnjaci iz kompanije VIP mobile Predrag Kukobat i Dragan Jovičić. U narednoj godini nastavljamo sa realizacijom ovog programa i pozivamo sve zainteresovane roditelje da najave svoje učešće telefonom 011 / 32 42 011 ili mejlom (ivana.tabori@dkcb.rs). Radionica je namenjena deci od V do VIII razreda osnovne škole i njihovim roditeljima.
NOVI PROGRAM U SEZONI 2011/2012:
DNEVNA SOBA - INTERNET CENTAR DKCB
U saradnji sa kompanijom Vip mobile u DKCB (Takovska 8) biće tokom cele školske godine organizovan niz radionica za decu osnovnoškolskog uzrasta i njihove roditelje o temi „Bezbedan let kroz Internet svet“. Radionice bi trebalo da krenu krajem oktobra, trajaće oko sat vremena, a zamišljeno je da se roditelji i deca na početku dele u dve grupe i učestvuju u različitim, uzrasno prilagođenim predavanjima i aktivnostima, da bi na kraju zajedno razgovarali o ovoj temi i došli do rezimea celog programa. Roditelji će od Vipovih stručnjaka dobiti konkretne informacije o mogućnostima koje njihovoj deci pruža Internet , kako da prate i kontrolišu aktivnosti na internetu, a biće im predočeni i programima koji su u funkciji prevencije zloupotrebe dece na društvenim mrežama, kao i niz praktičnih saveta i primera. Deca će, sa druge strane, imati priliku da na veoma interesantan način saznaju kako internet funkicioniše, šta se stvarno dešava kada se otvara određena internet strana, kako da provere verodostojnost informacije koju nađu na internetu i čuju pregršt zanimljivih informacija o društvenim mrežama. Program je besplatan, ali je neophodno najaviti svoje učešće na broj 3242-011 do 10.10. 2011.
 |
 |
NAJNOVIJE: dkcb.rs INTERAKCIJA - TRIBINA ZA MLADE: ODLIKE EVROPSKOG NACIZMA I FAŠIZMA
Interaktivna tribina za srednjoškolce „Karakteristike evropskog nacizma i fašizma” održaće se u Dečjem kulturnom centru Beograd (DKCB), Takovska 8, u petak, 23. septembra, u 18.30 časova. Gosti tribine su: Žarko Korać, psiholog i Ivan Grahek, aktivista Helsinškog odbora.
Srednjoškolci će imati priliku da pričaju sa gostima o istorijatu evropskog nacizma, diskursima i njihovim recidivima u sadašnjosti. Ovom tribinom počinje nova sezona programa za mlade, a po rečima direktorke Dečjeg kulturnog centra Beograd Olivere Ježine, ideja je bila da se mladima omogući da iskažu svoje stavove na najdirektniji način. Više od 1000 srednjoškolaca u prethodnoj sezoni polemisalo je o nasilju, autoritetu, medijskoj manipulaciji, turbo folku, ljudskim i manjinskim pravima.... – navela je direktorka DKCB, Olivera Ježina.
Interaktivne tribine u Dečjem kulturnom centru Beograd baziraju se na razgovoru odabranih gostiju i grupe mladih ljudi, uzrasta od 13 do 20 godina. Teme razgovora tiču se savremenog društva, kulture i umetnosti, čiji je cilj razvijanje slobodnog mišljenja i govora kod mladih.
Ciklus tribina "Moj prostor u Evropskoj uniji", novembar 2011. godine
Ciklus tribina "Nacizam i fašizam u Srbiji", oktobar 2011. godine
EVALUACIJA TRIBINSKOG PROGRAMA ZA SREDNJOŠKOLCE DKCB za sezonu 2010/2011 - Utisci pojedinih gostiju, profesora i učesnika tribina
GOSTI TRIBINA:
Da li se mladima nudi dovoljno prostora da otvoreno govore o važnim društvenim temama, da se uče dijalogu, kritičkom mišljenju i argumentovanom zastupanju stavova?
Vaši utisci o tribinskom progamu za srednjoškolce u okviru DKCB-a?
STEVAN FILIPOVIĆ, reditelj
Moje mišljenje je da je obrazovni sistem Srbije, kao i sama država, propao do te mere da često biva kontraproduktivan- deca bukvalno postaju ‘’gluplja’’ posle prolaska kroz špalir srednjeg i osnovnog obrazovanja. Ako izuzmemo časne izuzetke među nastavnicima, koji se i pored malih plata i užasnih uslova rada neviđeno trude da na moderan i zanimljiv način zaista komuniciraju sa mlađim generacijama, većinu ipak čine apatični ljudi koji svoj posao ‘’odrađuju’’ bez imalo volje da te klince nečemu zapravo i nauče, i svako ko ima dete koje ide u školu zna o čemu pričam. Umesto analize sadržaja kroz debatu i sučeljavanje mišljenja, i podsticanja logičkog zaključivanja, dobar deo školovanja se svodi na ‘’bubanje’’ anahronih, često i nekoherentnih sadržaja. Najbolji/najgori primer je, recimo, nastava Istorije, predmeta preko koga se nacionalistički nastrojeni autori udžbenika praktično obračunavaju sa sopstvenom naukom, pa na svakih nekoliko godina nude radikalno drugačije interpretacije istih događaja, gde deca ostaju bez ikakvog uvida u perspektivu iz koje te sadržaje vide njihovi vršnjaci iz drugih zemalja.
Tribinski program u DKCB srednjoškolcima pruža upravo ono što sam naveo da nedostaje u školama - šansu da, u zanimljivim razgovorima sa stručnjacima iz različitih oblasti, kroz otvoren razgovor preispitaju svoje stavove, koji vrlo često predstavljaju neke default teze koje su „pokupili’’ iz medija ili iz porodice.
RAMBO AMADEUS, muzičar
Svakako da je tribina odlična metoda interaktivnog učenja, mislim da bi mogla da se uvede i u školi, ali dok ne postane deo oficijalne edukativne metode, neophodno je da se srednjoškolcima pružaju takvi sadržaji u kulturnim centrima kakav je Dečji kulturni centar Beograd.
MARKO KARADŽIĆ, aktivista za ljudska i manjinska prava
Meni je najinteresantniji rad s mladim ljudima. Interaktivne tribine DKCB su ono što je mladima potrebno u ovoj zemlji. To je mesto koje, očito, daje šansu mladim ljudima da bez straha diskutuju sa predavačima o problemima savremenog društva. To im je savršena mogućnost, da nauče nove stvari, steknu iskustvo ali i iskažu svoje stavove i predloge koji su uvek od velike koristi za sve nas.
Mladi u našem društvu često nemaju priliku da iskažu svoje stavove. Mislim da im tribine DKCB daju tu mogućnost. Ujedno ih zbližava sa ljudima različitih profila i profesija sto im pruža jasniji uvid u poslove kojima se bavimo, što je od velikog značaja za mladog čoveka koji treba da donese odluku koji će profesionalni put izabrati. Način na koji su organizovane radionice stavlja nas u ravnopravan položaj, što mlade oslobađa straha, a nama daje mogućnost da pružimo odgovore na stvarna pitanja i dileme sa kojima se suočavaju.
Dr LJUBIŠA RAJIĆ, profesor Filološkog fakulteta
Naša škola je još uvek veoma autoritarna i načinjeni su tek prvi maleni iskoraci iz toga. Problem su programi i udžbenici, koji uvek imaju samo jedno tumačenje istorijskih i savremenih zbivanja i samo jedan tačan odgovor. Ukupna obrazovna ideologija ne podstiče problemsko i kritičko razmišljanje, njoj prilagođeno obrazovanje nastavnika, direktori škola koji se imenuju po stranačkim merilima, odbojnost prema nastavnicima koji pokušavaju nešto novi i drugačije i opšta klima u društvu, u kojoj još uvek vladaju mnoge ideje iz 19. stoleća. Na takav se način ne stvaraju dobri budući ni zaposleni ni građani.
Ideja o tribinama je odlična, ali mladi nisu spremni da otvoreno diskutuju o problemima i temama koje ih okružuju, što pokazuje kakav je rezultat obrazovanja u našem društvu.
PROFESORI SREDNJIH ŠKOLA I GIMNAZIJA:
Dr ALEKSANDAR GLAVNIK, profesor istorije u „Matematičkoj gimnaziji“
Vaši utisci o trbinama DKCB?
Sa DKCB smo uspostavili uspešnu saradnju. Ideja organizovanja tribina mi se veoma dopada. Mislim da su ovakvi programi neophodni u današnje vreme. Deca su, kako bismo rekli savremenim jezikom, dosta „smorena’’, opterećena nastavnim planovima i programima, koji su po njihovom mišljenju neinteresantni i zastareli. Teme iz savremenog života o kojima se govori na tribinima njima su dosta bliske i stoga je interesovanje naše dece za tribine veliko.
Da li našem društvu nedostaje još ovakvih programa i mesta?
Vannastavni programi u školama i kulturnim centrima opstaju zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca. Profesori nisu dovoljno motivisani da obavljaju ni bazični deo posla, a kamoli vannastavne aktivnosti, smatra profesor Glavnik. Mladima nisu potrebne visokointelektualne priče, već one koje će biti ispričane njihovim jezikom.
Da li shvatate da DKCB ima društvenu misiju, da to nije samo skup nasumičnih razgovora?
Misija Dečjeg kulturnog centra Beograd je jasna. To što radite je veoma potrebno i toga nedostaje kod nas.
IVA SUBOTIĆ KRASOJEVIĆ, profesorka istorije umetnosti u školi „Tehnoart Beograd“
Utisak o tribinskom programu za srednjoškolce?
Već na prvoj tribini bila sam oduševljena kako su „moji’’ đaci reagovali i koliko su učestvovali u diskusiji. Bilo je veoma zanimljivo i poučno čuti ih kako razmišljaju o jednoj veoma „škakljivoj’’ temi, koja se odnosila na pitanje da li učimo pravu istinu o istoriji. Bilo je puno oprečnih mišljenja. Drago mi je da su bili u prilici da čuju nešto što nije tipičan i klasičan školski program, a što ih se svakako tiče. Mogli su da čuju različita mišljenja i da, naravno, kažu svoje, što smatram da je izuzetno važno za njihovo sazrevanje.
Da li ti je poznato da li Beograd ima ovakve ili slične programe i sadržaje?
Meni nije poznato da u gradu postoje programi ovakvog kvaliteta, koji su namenjeni baš srednjoškolcima. Mislim da je dobro da DKCB ima ovakve programe sa temama koje su njima bliske i gostima koji su im interesantnim.
Kakve su bile reakcije đaka nakon tribina?
„Moji’’ đaci su zaista posle svake tribine s nestrpljenjem iščekivali trenutak kada ćemo da podelimo utiske - šta je bilo i kako je bilo. Uvek me pitaju kad ćemo opet da idemo na tribinu, koja će biti tema, ko će biti gost i slično. Na svakom sledećem času čekali su me spremni da komentarišu. Dakle, svaka tribina podstakla ih je na razmišljanje i diskusiju. Mogu samo da zaključim da je Dečji kulturni centar uradio pravu stvar i „prodrmao’’ te mlade ljude koji se sada nalaze u periodu odrastanja u kome istražuju i preispituju svet oko sebe.
Teme koje interesuju mlade za dalje, kada se tribinski program nastavi?
Uticaj Interneta, sajber sveta, virtuelnih granica, video-igrica koji se upliću u njihove živote. Pominjali smo da bi ih zanimale i teme o seksu i slične tabu teme.
MARINA STANKOVIĆ, stručni saradnik Doma učenika „Aleksa Dejović“
Utisak o ideji tribinskog programa za srednjoškolce?
Ideja tribinskog programa, meni kao pedagogu i stručnom saradniku u Domu učenika „Aleksa Dejović’’, bila je značajna pomoć i podrška u radu sa učenicima. Teme su bile vrlo aktuelne, životne, a to su i učenici prepoznali.
Ono što je najveći benefit jeste mogućnost učenika da direktno, iz "prve ruke", od istaknutih stručnjaka i profesionalaca u svom poslu, dobiju odgovore na pitanja i budu podstaknuti na razmišljanje.
Dobrodošla je svaka aktivnost u kojoj mladi ljudi imaju priliku da participiraju, u kojoj se čuje njihov glas i uvažava njihovo mišljenje, a da tom prilikom i čuju nešto novo, koriguju ili usmere svoje stavove.
TAMARA DOLGI, psiholog „Škole za dizajn“
Tvoj utisak o tribinama DKCB?
Tribine za srednjoškolce DKCB su dobro organizovane i posećene, a gosti koji su govorli o različitim temama bili su kompetentni i zanimljivi. Ovakvi programi su potrebni srednjoškolcima jer im omogućuju bolju informisanost i nova saznanja, razvijaju kritičko mišljenje i pružaju im podršku u njihovom profesionalnom i ličnom razvoju.
Koje teme su kod mladih aktuelne i koje biste predložili za sledeću sezonu?
Kreativnost, moralnost.
JASMINKA BODIROGA, prof. građanskog vaspitanja „Tehničke škole GSP“
Vaš utisak o ideji tribinskog programa za srednjoškolce?
Moje iskustvo pokazalo je da ovake programe treba održavati i razvijati. Mislim da je izbor gostiju bio aktuelan i zanimljiv mladima, obzirom da oni vole da se poistovećuju sa javnim ličnostim, a žele i da čuju mišljenja stručnjaka na zadatu temu. Ovo je prava prilika da dobiju tačne informacije, jer putem medija mladi često dobijaju iskrivljenu ili pojednostavljenu sliku problema. Značajan je susret učenika različitih obrazovnih profila iz različitih škola, kao i „razmena mišljenja“ i stavova među njima, budući da to doprinosi njihovoj većoj afirmaciji i uključivanju u društvo.
Da li su ovakvi programi namenjeni mladima potrebni i zašto?
Tribine su pokazale, kako brojem prisutnih učenika, tako i brojnim pitanjima koje su učenici postavljali gostima, da mladi imaju potrebu da o problemima pričaju, a ne da ih zataškavaju, kao i da se uključe u njihovo rešavanje. Ovakvi edukativni programi podižu nivo znanja i informisanosti mladih i motivišu ih da preuzmu aktivnnu ulogu u društvu. Osim toga, raznolikim temama ovi susreti su promovisali principe tolerancije, poštovanje prava drugih i ravnopravnosti, tako da imaju i preventivnu ulogu kada su nepoželjni oblici ponašanja u pitanju.
Koji su to problemi, koje društvo zapostavlja i kojima se ne bavi dovoljno, a direktno se tiču mladih ljudi u Srbiji?
Nasilje, kako doći do posla, alkoholizam mladih,narkomanija,anoreksija,...
TEHNIČKA ŠKOLA PIROT - Stručni aktiv za razvojno školsko planiranje Tehničke škole Pirot
Kako ste se odlučili da organizujete svoje učenike i posetite jednu od tribina u DKCB?
U kulturnom dodatku Politike pročitali smo članak o interaktivnim tribinama za srednjoškolce koje organizuje Dečji kulturni centar. Teme predviđene za tribine u potpunosti su bile iste kao teme iz našeg školskog Razvojnog plana koje smo odabrali u okviru zadatka promovisanje opšteprihvaćenih društvenih vrednosti.
Vaš utisak nakon tribine?
Smatramo da je inicijativa izvrsna i pozdravljamo entuzijazam tima koji sve to organizuje. Takav vid komunikacije sa mladim ljudima preko je potreban, jer imaju mogućnost da promišljaju aktuelne probleme, da proveravaju svoje sisteme vrednosti i da glasno govore o onome što misle i osećaju.
Koje su to teme i problemi koji se tiču mladih u našem društvu, a o kojima se ne govori dovoljno?
Problemi koje društvo zapostavlja, a tiču se mladih: internet zavnisnost, dostupnost psihoaktivnih substanci i nezaposlenost mladih, pa samim tim i nemotivisanost za rad i učenje.
UČENICI
ALEKSANDAR PAVLIĆ, „Tehnoart Beograd“, IV godina
Tvoj utisak sa tribina na kojima si učestvovao?
Istorija je škakljivo pitanje i niko ne zna šta se zaista dogodilo. Istoriju obično pišu pobednici i pisari kojima je naređeno šta da napišu. Tribina „Da li učimo istinu o istoriji“ mi se nije dopala zbog toga što je naša istorija u velikoj meri tu zanemarena, a u prvi plan su istaknute stvari koje se ne tiču ni naše istorije, ni našeg naroda. Imao sam priliku da kažem šta mislim, mogu reći da sam bio malo i nevaspitan, upadao sam u reč, ali nisam mogao neke stvari da prećutim. Više se govorilo kako našu istoriju gledaju Albanci, Šiptari, Bugari i Turci, kako gledaju na progon koji su doživeli od naše vojske u Balkanskim ratovim ranije i nešto kasnije u Prvom svetskom ratu, a ništa o zulumima koje smo mi trpeli 400 godina.
Da li misliš da je ideja otvaranja škakljivih tema za vas i vašu generaciju potrebna?
Ja mislim da Srbi zaista malo znaju o svojoj istoriji. Mislim da neke stvari treba dobro da naučimo, ali opet, nemamo ni gde to da naučimo. Uglavnom je istorija u velikoj meri lažirana i izmišljena. Mislim da ideja otvaranja „škakljivih“ tema nije dobra, pošto je naš narod razjedinjen, on je dobar, ali je i glup, ruku na srce da se ne lažemo. Šta bi se tu dogodilo? Samo bi došlo do svađe između pojedinaca, veće ili manje grupe, samo bi izazvalo mržnju.
Koju temu bi ti izabrao?
To bi bila tema: Kako sprečiti abortus danas u Srbiji. To je u pogledu samog čovečanstva i za naš narod bitno.Bilo bi dobro uticati na omladinu, koja se u velikoj meri odlučuje na tako nešto. Tada bi gost trebalo da bude sveštenik, a ne neki doktor, koji će sigurno naći opravdanje za abortus.
Marko Marković, „Tehnoart Beograd“, IV godina
Tvoj utisak o tribinskom programu za mlade DKCB?
Odlična stvar da neko pita mlađe generacije šta misle uopšte o tim temama na tribinama. U našim godinama se formira ličnost i zato je važno da se naše mišljenje čuje.
Da li su tribine uspele da te pokrenu na razmišljanje?
Jesu, imao sam svoje mišljenje o određenim temama. Tribine su me navele da gledam stvari iz drugog ugla, tako da sad o nekim stvarima imam drugačije stavove nego ranije.
Koje teme bi predložio?
Poroci kod mladih, alkohol, droga i tako te stvari. Duhovno tj. psihičko stanje mladih: depresija... Muzika, naravno, to je odlična stvar.
Zoja Raonić, „Tehnoart Beograd“, IV godina
Tvoj utisak o tribinskom programu za mlade DKCB?
Sviđa mi se ideja. Posle tribine puno razmišljam o svemu što smo čuli i okrećem tu temu u svojoj glavi. Zanimljivo je kad te neko na interesantan način podstakne da razmišljaš o određenoj temi ili pojavi.
Koje teme bi predložila?
Osim poroka, sve o opštoj kulturi i umetnosti, dosta mladih uopšte nema uvid u to i šta je bitno da se zna.
Marjanović Jovana, Škola za dizajn
Kakav je tvoj utisak o tribinama DKCB-a?
Tribine DKCB su za nas značajne zato što se srećemo sa svojim vršnjacima i pričamo o temama koje su interesantne, sa stručnim ljudima. Puno su mi pomogle oko upoznavanja sa fakultetima. Učešće na tribinama pokrenulo me je da ozbiljnije razmišljam o tematici i profesionalnoj budućnosti, kao i o svakodnevnim situacijama.
Koje teme su aktuelne i interesantne tvojoj generaciji i koje bi predložili za narednu sezonu?
Religija i ateizam, rock n roll kao način života..
Marija Vučković, Škola za dizajn
Kakav je tvoj utisak o tribinama DKCB-a?
Moj utisak o tribinama veoma je pozitivan, zato što smo mogli da iznosimo svoje mišljenje o zadatim temama , a imali smo i mogućnost da čujemo nove informacije. Ovakvi sadržaji potrebni su našoj generaciji zato što nas podstiču da razmišljamo o temama na koje povremeno zaboravljamo, a koje su jako važne.
Koje teme su aktuelne i interesantne tvojoj generaciji i koje bi predložili za narednu sezonu?
Porodica i porodični odnosi, snalaženje među vršnjacima, ljubav.
Danilo Mimović, Škola za dizajn
Kakav je tvoj utisak o tribinama DKCB-a?
EXTRA! Uspele su da me pokrenu, zato što su bile zanimljive i intresantne i u pozitivnom i u negativnom smislu. Mislim da su tribine i debate poput ovih u DKCB potrebne mojoj generciji, zato što moji vršnjaci često nisu svesni nekih stvari.
Koje teme su aktuelne i interesantne tvojoj generaciji i koje bi predložili za narednu sezonu?
Seksualnost, duhovna kriza, manipulacija i zloupotreba.
Filip Dražić, Matematička gimnazija
Ne zamerite mi što se neću striktno držati Vaših pitanja prilikom kometarisanja tribina, mislim da ce ovako sugestija biti prirodnija.
Pre svega, želeo bih da pohvalim dužinu trajanja tribina. Možda su ta dva sata nekome naporni, ali mislim da kraće od 1,5 h ne bi smele da traju, zato što se za tako kratko vreme učesnici ne mogu dovoljno opustiti i tema se ne može "otvoriti".
Provokativnije teme (kao što je bila tema ljudska prava) i izbor gostiju koji imaju, ne nužno skroz, ali barem delimično oprečne stavove o određenim temama, mislim da bi mnogo više pažnje učenika mogao da privuče.
Sumirani utisci mladih iz Tehničke škole GSP
Tvoj lični utisak o ideji tribina za srednjoškolce?
Zadivili su me učesnici tribine svojim znanjem i komunikacijom sa nama.
Proširio sam znanje koje sam stekao na časovima građanskog vaspitanja.
Poučne su.
Na koji način tribine utiču na tebe?
Posle tribine razmišljao sam o temi i o onome sta sam čuo. Najjači utisak na mene je ostavio Rambo Amadeus i tema o nasilju.
Koje su po tebi važne društvene teme o kojima misliš da treba više piričati i koje bi predložio/la za sledeću sezonu tribina?
Kako povećati bezbednost mladih u društvu, o ljubavi i partnerskim odnosima.
Aleksandar Potić i Stefan Simonović, Tehnička škola Pirot
Vaši utisci sa trbine DKCB?
Tribina je korisna jer smo naučili nešto novo i zanimljivo o predrasudama i agresivnosti, ali i učvrstili znanja koja smo već imali.
Teme koje su po njima važne i o kojima treba pričati u javnosti i školi su:
Uticaj medija na ponašanje mladih, znanje kao moć, internet zavisnost.
Sumirani utisci mladih iz Doma učenika „Aleksa Dejović“
Iako su gosti javne ličnosti,atmosfera je opuštena i stimulativna.
Možemo da budemo i ozbiljni i neozbiljni,ali ne ravnodušni.
Upoznajemo se tuđe stavove i mišljenja, stičemo uvid gde smo mi u svemu tome.
Učešće na tribinama pruža osećaj da smo društveno aktivni, a ne samo pasivni posmatrači sveta oko nas.
PROGRAMI ZA MLADE ZA SEZONU 2010/2011:
Skreni paŽnju na sebe! Budi glasan! (Interaktivne tribine za mlade)
Predstavlja novu programsku celinu u okviru Dečjeg kulturnog centra Beograd, koja za svoj cilj ima (upravo i sam naziv to kaže) razvijanje slobodnog mišljenja i govora kod dece i mladih. Program je tribinskog karaktera, zamišljen kao alternativa konvencionalnom načinu učenja.
Program je koncipiran da se izvodi u prostoru čija estetika, na posredan način, podstiče decu i mlade da slobodno izraze svoje mišljenje, bez obzira na odabranu temu, kao i gostujućeg sagovornika. U skladu sa navedenim, deca i mladi će sami birati mesto za sedenje (umesto klasičnih sedišta za publiku u sali, sedi se za okruglim stolom, na podu u krug i sl.) i odlučivati o korišćenju prostora i izmeni istog, za potrebe određenog predavanja i pozvanog (gostujućeg) predavača. Konvencionalni načini učenja (predavanja, tribine..) pretpostavljaju predavača i grupu pasivnih učesnika, gde se obično potencira granica između autoriteta i onih, koji bi trebalo da usvoje znanje, bez obzira na stepen njihovog učestvovanja (javljanje za slobodnu reč, postavljanje pitanja..). Skreni pažnju na sebe! Budi glasan! uz pomoć saradnika (stručno osoblje DKCB-a), pokušava da omogući slobodnu interakciju dece i mladih sa gostujućim predavačem, kao i prevazilaženje jaza između dece i njihove okoline.
Urednice programa: Irena Javorski i Ivana Tabori Obradović
Kontakt: tribine@dkcb.rs
STANI NA RAMPU I RECI! (ALI, NEMOJ DA FOLIRAŠ)
je novi program Dečjeg kulturnog centra Beograd, koji će se realizovati jednom mesečno, u formi literarnog takmičenja. Konkurs za prijavljivanje učesnika/ca biće oglašavan početkom svakog meseca, da bi se samo takmičenje realizovalo na kraju istog. Nadmetanje bi trebalo da se održava na sceni DKCB-a, i da bude otvorenog karaktera, kako za učesnike, tako i za publiku, sa akcentom na decu i mlade, uz povremeno organizovanje unutar školskog ili međuškolskog takmičenja, u saradnji DKCB-a sa osnovnim i srednjim školama. Ovaj program je zamišljen u formi slem takmičenja (engl. Slam poetry), što znači da je uslov za konkurisanje kandidata/kinja dostavljanje odgovarajućeg literarnog teksta ili nacrta (sinopsisa), u slučaju improvizacije na licu mesta. Naravno, delo sa kojim se aplicira, a potom i nastupa, mora biti originalno.
Slem poezija kao literarno-performativni žanr, nastao sredinom 80-tih godina u Americi, vremenom je postao jedna od nezaobilaznih kontrakulturnih pojava savremenih, zapadnoevropskih društava. Slem poezija se odnosi pre svega na specifičnu umetničku formu – slem pesmu, suprotstavljenu akademskoj, institucionalizovanoj poeziji, jer predstavlja svojevrsni bunt samosvesne individue (pesnika/kinje) koja izlazi na scenu (pozornicu) da bi na potpuno slobodan i kreativan način iznela svoj stav pred publikom, u odnosu na društvo i svet koji je okružuje, u jednom od odabranih oblika ritmičnog ili poluritmičnog govora. Parola „pišem ono što osećam i izgovaram ono što znam“ najbolje određuje prirodu slem-a, kao uličnog pesništva protesta i slavlja običnog života (situacija, ljudi, pojmova, osećanja...), odnosno kritike društva i različitih oblika diskriminacije unutar njega (polna, rasna, nacionalna..), ali i govora na bilo koju temu, koja je od neke važnosti za pojedinca – člana društvene zajednice. Slem pesma problematizujetradicionalna shvatanja poezije i pesnika, koja propisuju ko ima prava da bude pesnik i na koji način. Takođe, ona ne postoji samo na papiru, već svoju pravu prirodu stiče isključivo na sceni i time postaje neodvojiva od svoje performativne prirode (slem takmičenja), jer podrazumeva interakciju publike sa izvođačem i njen angažman pri ocenjivanju (glasno odobravanje ili negodovanje). Iako je forma slem pesme slobodna (bilo koji oblik poetskog govora), eksplicitno formulisana tema je ono što se obično traži od izvođača.
Slem pesma je ispovest doživljenog, tj. narativ o sebi, koji se iznosi u prvom licu, najčešće u formi slobodnog stiha. Međutim, svi drugi oblici poetskog izražavanja dolaze u obzir (npr. pesma u vezanom stihu, repovanje, proza u stihu, improvizacija na licu mesta, beseda...).
Sami tekstovi ne smeju biti duži od jednog do tri minuta izvođenja. Pobednik takmičenja i finalisti dobijaju niz vrednih nagrada. Cilj ovog programa je objavljivanje zbirke slem poezije na kraju sledeće godine, u kojoj bi bili objedinjeni najkreativniji i najzanimljiviji radovi učesnika/ca takmičenja.
Uslovi konkursa DKCB-a za takmičenje u slemu su:
- Slem pesma mora biti originalni tekst ili nacrt, koji se šalje po objavljivanju konkursa, napisan od strane pesnika/kinje, koji/ja će ga izvesti pred publikom (pročitati sa papira ili izvesti napamet)
- Slem pesma može govoriti o bilo kojoj temi koja pogađa pojedinca unutar jedne društvene zajednice , na bilo koji način (svi oblici poetskog govora dolaze u obzir)
- Slobodan govor i lični stav obavezni su za sve učesnike/ce takmičenja
- Izvođenje slem pesme ne sme trajati duže od jednog do tri minuta
- Komisiju će u većini činiti dobrovoljci iz publike, kao i stručno osoblje DKCB-a
Konkurs je otvoren do 20. februara 2011. godine. Radove možete slati na: info@dkcb.rs
DKCB.RS - SVIRKE:
VELIKA MUZIČKA ZVEZDA U RADU SA MLADIM MUZIČARIMA
KONCERT RAMBA AMADEUSA, 18. mart 2011. godine
 |
 |
|
|
|
|
Foto: Stefan Đaković
U želji da afirmišemo nezavisnu muzičku scenu, da pomognemo neafirmisanim mladim izvođačima, kao i da pružimo mladim kreativnim ljudima prostor da na jednom mestu slobodno misle, delaju i razmenjuju svoje ideje, dkcb.rs širom otvara vrata mladima. Ukoliko imate svoj bend, autorske stvari, demo snimke, linkove, internet prezentacije, želite da svirate a ujedno i pomognete u radu i promociji novog alternativnog kulturnog i edukativnog prostora u gradu, javite nam se na i prijavite svoj bend.
Kontant za prijave bendova: Goran Joksić, joksic@dkcb.rs , Dalibor Stojanović, dacha@dkcb.rs