RADIONICA NOVINARSTVA ZA MLADE - BUDI REPORTER RADOSTI EVROPE

Radionicu vode Jasminka Petrović, književnica i Željka Mrđa, novinar

Stranu sa vestima Radionice novinarstva za mlade uređuje: Jasminka Petrović

Vesti reportera RADOSTI EVROPE - polaznika Radionice novinarstva za mlade:

DUŠANOVA AZBUKA

Izložba u Galeriji RTS-a naslovljena „Autoportret" jednog od naših najautentičnijih umetnika, akademika Dušana Otaševića, sastoji se od 13 objekata nastalih u periodu između 1995. i 2011. godine . Reč je o 12 slova od kojih je sačinjeno umetnikovo ime i prezime i radu „Autoportret" koji je premijerno predstavljen. Prema uvraženom tumačenju, ime je sudbina te je, tako, reč o ličnosti. Ako se poremeti niz slovnih znakova i zaboravi ponuđeno značenje, dobija se niz piktograma. Svaki od tih piktograma predstavljao je povod za pojedinačni rad na ovoj izložbi; svi zajedno čine moj likovni autoportret" - beleži Dušan Otašević. Pored ostvarenja koja se nalaze u vlasništvu umetnika, zastupljeni su radovi koji se čuvaju u beogradskom Muzeju savremene umetnosti i Muzeju Cepter, i u privatnim kolekcijama. Naš sagovornik, posetioc Otaševićeve izložbe, mladi umetnik, prvi put je imao priliku da dođe na njegovu izložbu. ‘’Veoma je interesantna, a naročito mi se dopada slovo ‘D’’’-rekao je za naš sajt. Dušan Otašević je rođen 1940. godine u Beogradu, gde je 1966. diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti. Član je ULUS-a od 1967. godine. Priredio je 30 samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim izložbama kod nas i u inostranstvu. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja.Ove godine imenovan je za upravnika Galerije SANU. Pored slikarstva, Otašević stvara i u oblasti primenjenih umetnosti. Objekte izrađuje sečenjem, farbanjem, lakiranjem oblikovanih dasaka ili limova i njihovim sklapanjem u smislene, prepoznatljive motivske sklopove, u sažete vizuelne poruke o svetu i vremenu u kome živi i stvara. Izložba je otvorena do 31. decembra, a ulaz je besplatan.

Tekst i fotografije: Leona Kolar

PRIPREMA, POZOR, KRENI – U ZDRAVO I SREĆNO SUTRA

Predškolska ustanova "11. april" u saradnji sa Atletskim Klubom "Novi Beograd" organizovala je Peti atletski turnir novobeogradskih predškolaca pod sloganom "Priprema, pozor, kreni - u zdravo i srećno sutra", u Hali sportova na Novom Beogradu. Pokrovitelj programa je Grad Beograd. ’’Atletski turnir se nalazi u programu rada PU ’11. april’, kao prigodan program sa ciljem da afirmiše sport kao način izražavanja svakog deteta.’’ izjavila je Maja Stefanović, direktor PU ''11. april''. Turnir je svečano otvoren himnom „Bože pravde“ u izvođenju Dečijeg hora Predškolske ustanove „11. april“, zatim je usledio spektakularni defile svih učesnika u izvanrednoj atmosferi koja je pratila održavanje celog turnira, kojoj su doprinosili navijački klubovi sa punih tribina, mame, tate, seke, bate, bake i deke. Na takmičenju je učestvovalo preko 600 mališana. Gosti ovogodišnjeg Atletskog turnira su bili deca iz Predškolskih ustanova: „ČIKA JOVA ZMAJ“, „RAKILA KOTAROV VUKA“, „SURČIN“, „LANE“, „PERKA VIĆENTIJEVIĆ“ i PREDŠKOLSKA GRUPA OŠ „NADEŽDA PETROVIĆ“. Ove godine pozivu su se odazvale i osnovne škole: „Đuro Strugar“, „Kralj Aleksandar I“, „Nadežda Petrović“, „Laza Kostić“, „Mladost“, „Marko Orešković“ i „Ivan Gundulić“.
Petra Miladinović iz vrtića ’’Biser’’, rekla je da je veoma uzbuđena zbog takmičenja i da ima veliku tremu. Deca su se takmičila u tri discipline: mini kros, mini sprint i prepone i zbirni skok u dalj. Sudije iz Atletskog saveza Srbije vodili su računa o regularnosti takmičenja. Dok su sudije sumirale rezultate takmičenja , publiku, a i same mališane zabavljali su Ivana Peters, Kapuera-Beograd, plesne grupe iz vrtića Vrabac, Leptirić i Čuperak . Teodora, Andrej, Ognjen i Sava, iz vrtića Dečje carstvo, iz Lazarevca, bili su prepuni utisaka. Kažu da im se takmičenje dopalo jer su osvojili III mesto. Ovi šestogodišnjaci pokazali su da su pravi tim na terenu i da svađe među njima ne postoje. Najbrža deca su bila iz vrtića ’’Srna’’. Ovaj veliki sportski događaj srdačno su podržali i umetnici glumci, voditelji i pevači: Milan Gromilić, Sloboda Mićalović, Ivan Zeljković, Nela Mihajlović i Srđan Miletić. Za svu decu su obezbeđene medalje i slatki paketići, a za pobednike i pehari koje su deca s ponosom odnela u svoje vrtiće.

Leona Kovar - reporter

TRI KONCERTA U PONEDELJAK

U ponedeljak, 3. oktobra održana su tri koncerta u velikoj Sali Dečjeg kulturnog centra. Prvi koncert bio je u 11h, drugi u 16.30h i treći u 19h. Nastupila su deca iz različitih zemalja Evrope. Voditelji su najavljivali numere. Bilo je plesa, pesme i zabave.

Radmila Petrović - reporter

SPORTSKI DAN
U okviru Radosti Evrope održan je i sportski dan na Adi Ciganliji. Gosti i domaćini igrali su fudbal, košarku, odbojku ali je bilo i plesa, trke u džakovima i još mnogih drugih zabavnih igara.
Sezona kupanja davno je prošla, ali bilo je i onih koji su ušli u jezero i to obučeni. Pretpostavljate, ovaj događaj se nimalo nije dopao odraslima!

Dimitrije Nedeljković – reporter
Teodora Mladenović - fotografija

SUSRETI PRIJATELJSTVA

Dana 03. 10. 2011. u Dečjem kulturnom centru održana su tri koncerta ,,Susreti Prijateljstva“. Učesnici su pokazali publici tradicionalne igre i pesme svojih zemalja. Svaki nastup je bio propraćen burnim aplauzom. Između nastupa voditelji su govorili o šumama i biljkama zemalja iz kojih su došla deca. „Susreti Prijateljstva“ bili su dobra prilika da se steknu novi prijatelji i da se razmene iskustva.

Dimitrije Nedeljković – reporter

Leona Kovar - fotografija

KAO LIŠĆE NA GRANAMA I DRVEĆE U ŠUMAMA TAKVA JE RADOST EVROPE

Tašmajdan je u subotu bio preplavljen dečjim osmesima. Gosti manifestacije „Radost Evrope“ bili su obučeni u narodne nošnje i kostime svojih plesnih grupa. Njihovi domaćini, maskirani u lišće i drveće, predstavljali su šetajuće šume. Povorka je krenula, na čelu sa mažoretkinjama iz Pančeva. Program se održao ispred fontane.

„Kao lišće na granama i drveće u šumi takva je i ,,Radost Evrope", rascvetana, vesela, radosna i mlada“, rekao je Marko Živić, voditelj programa. Prema rezoluciji UN ova godina je proglašena Internacionalnom godinom šuma. Otuda i tema ovogodišnje manifestacije „Radost Evrope“ – „Kad bi drveće hodalo“, po stihovima Grigora Viteza.

KUD „Čečinka“ iz Slovačke, već drugi put je u Beogradu. Deniska i Kaja kažu da im se prvi boravak više dopao jer su bile u slovačkoj sredini i lakše su se sporazumevale sa svojim domaćinima. Beograd im se veoma sviđa, posebno pogled sa Avale. Vesela Nemica je oduševljena Kalemegdanom i crkvom Svetog Marka. Lara, pričljiva devojčica iz Sibira, puna je pozitivnih utisaka. Rekla je da joj je ovo prva poseta Srbiji.

„Atmosfera je odlična. Svi su veseli, svi pevaju, traže da se slikamo sa njima. Pomalo mi nedostaju piroške sa mesom, ali sam ih zamenila krofnama sa džemom i moram da kažem da su odlične“, rekla je mlada Ruskinja.

Deca iz Albanije, Sindi, Džej, Dajna i Anhela drugi put za redom gostuju na manifestaciji „Radost Evrope“. Kažu da im je prvi put bilo mnogo lepše jer su bili smešteni kod svojih vršnjaka, a sada spavaju u hotelu, pa nemaju s kime da podele radost, sreću, suze i ljubav.

Kada se završi „Radost Evrope“ ostaće lepe uspomene, draga prijateljstva i želja da se ponovo vidimo u Beogradu.

Leona Kovar - reporter

KAD BI DRVEĆE HODALO

Dana 01. 10. 2011. u Tašmajdanskom parku svečano je otvoren 42. Međunarodni susret dece Evrope ,,Radost Evrope“. Deca iz različitih evropskih zemalja veselo su prošetala parkom obučena u drveće koje je simbolizovalo ovogodišnji susret. Ispred fontane igrom i pesmom predstavili su se i domaćini iz mnogobrojnih beogradskih škola. Između svakog nastupa, voditelj programa pričao je koliko su šume važne, koliko nam znače i zašto ih treba čuvati.

Na kraju programa svi zajedno smo zapevali pesmu Duška Radovića ,,Sve što raste htelo bi da raste“ - himnu ,,Radosti Evrope“.

Dimitrije Nedeljković – reporter

DECA SU RADOST EVROPE

Ovogodišnja manifestacija Radost Evrope počela je u subotu, 1. oktobra, karnevalom u parku Tašmajdan. Deca iz devetnaest zemalja Evrope i njihovi domaćini iz različitih beogradskih osnovnih škola prošetali su parkom maskirani u drveće.

“Prvi put učestvujem na ovoj manifestaciji. Porodica u kojoj sam smeštena je divna. Svi su veoma druželjubivi. Sigurno ću ostati u kontaktu sa devojčicom koja je moj domaćin u Beogradu“ - izjavila je Peni (14) iz Nemačke.

U karnevalskoj povorci bila su i deca sa invaliditetom. Iz razgovora sa njima saznali smo da su se odlično zabavljali.

Drugog dana manifestacije, u nedelju 2. oktobra, u holu Dečjeg kulturnog centra organizovana je žurka za sve učesnike. Bilo je gužve, igre, pesme i naravno, zaljubljivanja.

Trećeg dana, u ponedeljak, 3. oktobra, u svečanoj dvorani Dečjeg kulturnog centra održana su tri koncerta. Plesom i igrom predstavili su nam se učesnici iz Albanije, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Litvanije, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Norveške, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Ukrajine, Crne Gore, Hrvatske, Turske i Srbije. Snažan aplauz publike najbolje govori koliko su koncerti bili uspešni.

U utorak, 4. oktobra, svi učesnici manifestacije Radost Evrope preselili su se na Adu Ciganliju kako bi prisustvovali raskošnom Dečjem vašaru. Tamo su mogli da hodaju na štulama, skaču u vrećama, igraju se velikim loptama i sl. Te večeri za naše goste održana je i predstava “U senci Hamleta” u režiji Anje Suše.

Petog oktobra, poslednjeg dana Radosti Evrope održan je veliki koncert u Centru Sava. Kao i svake godine, i ovog puta druženje je počelo pesmom ''Sve što raste htelo bi da raste'', a potom su sledili igrokazi u kojima su učestvovali glumci Mladen Andrejević, Maša Dakić i Miloš Anđelković. Gosti iz Evrope predstavili su se svojim tradicionalnim igrama ali i savremenom koreografijom. Mnogi kažu da je ovogodišnji završni koncert bio najbolji u poslednjih desetak godina.

Sutradan, 6. oktobra, naši gosti su otputovali svojim kućama. Verujemo da nas neće zaboraviti i da će nam se uskoro javiti.

Martina Koljenšić

ČESTITAMO!

Radost Evrope počela je u subotu, 1. oktobra otvaranjem izložbe u Dečjem kulturnom centru Beograd, povodom međunarodnog likovnog konkursa. Tom prilikom učesnicima su podeljene nagrade u različitim uzrasnim kategorijama.

Na likovnom konkursu učestvovala su deca širom sveta. Radovi su stizali iz Turske, Rusije, Kine, Argentine, Bugarske, Slovačke, Poljske, Albanije, Danske, Nemačke, Švajcarske, Mađarske, Indije, Meksika, Irana, Belorusije, Grčke, sa Filipina i Tajlanda.
Najduži put prevalio je prvonagrađeni Yi Lun Andre Leung (17 godina). On je došao čak iz Kine.

Dea Helc iz Beograda (8 godina) osvojila je pohvalu u kategoriji od 7 do 10 godina.

Presrećna sam što sam dobila pohvalu. Osećaj je savršen – izjavila je Dea za naš sajt.

Matej Kojić, reporter

TAŠMAJDANSKI OSMEH

Posetioci parka Tašmajdan ovde obično provede oko dva do tri sata dnevno. Deca su najbrojnija i najveselija. Trogodišnji Vukan nam je rekao da mu se sviđaju sve sprave za igru, ali mu jedino nedostaju klackalice. Komunalna policija brine da u parku nema smeća i da neko ne lomi klupe i sprave za igru. Lokalna policija nadgleda bezbednost dece, tako da roditelji mogu biti bezbrižni i opušteni. U okviru manifestacije „Beogradizacija Beograda“ na Tašmajdanu se održava Zumba fitness. Instruktorima plesa pridružili su se mnogi posetioci parka. Četiri meseca nakon renoviranja Tašmajdana mogu se videti srećna i zadovoljna lica Beograđana i njihovih mališana.

Dimitrije Nedeljković, Tamara Mutić, Katarina Milinković, Ana Stanković, Matej Kojić, Radmila Petrović, Jana Majkić, Vukica Vučetić i Leona Kovar

NAPOLJU SIJA SUNCE, A U GALERIJI PLJUŠTE NAGRADE

Subotnje podne, obeležilo je otvaranje izložbe 13. međunarodnog likovnog konkursa „Radost Evrope“. Tema konkursa bio je stih Grigora Viteza’’Kad bi drveće hodalo’’. Ovaj stih ujedno je i moto ovogodišnje manifestacije „Radost Evrope“.

Pravo na učešće imale su sve predškolske i školske ustanove kao i svi ateljei i studiji iz celog sveta. Pristiglo je više od 4.200 radova. Učesnici su se takmičili u više kategorija: od 5 do 6 godina, od 7 do 10 godina, od 11 do 14 godina i od 15 do 18 godina. Nagrade je dodelio stručni žiri, na čelu sa profesorom dr Zdravkom Milinkovićem, koji je otvorio izložbu i pozdravio sve prisutne.

Najmlađe učesnice, šestogodišnja Sofija Zdravković, petogodišnja Gea Vujinović i šestogodišnja Nevena Mijatović, podelile su bronzanu medalju.

Zlato je osvojio mladi talenat iz Kine, Yi Lun Andre Leung, koji nas je počastvovao svojim dolaskom. Ovaj sedamnaestogodišnji dečak kaže, da se kod njega ljubav prema slikarstvu javila još u osnovnoj školi, a da mu je trebalo nekoliko dana da nacrta pobedničku sliku. Takođe je rekao da je veoma uzbuđen zbog posete Beogradu i zbog dodele nagrada.

Njegova, mlađa koleginica iz Slovačke, Aurelia Staviarska osvojila je prvu nagradu u kategoriji od 11 do 14 godina. Dugokosa trinaestogodišnjakinja nacrtala je devojčicu kako leži u travi okružena bubicama i insektima.

Likovna galerija Dečjeg kulturnog centra bila je puna veselih umetnika. Ako ste propustili ovaj svečani događaj, ništa strašno! Izložbu možete pogledati i narednih dana.

Leona Kovar, reporter

SLAVLJE POČINJE NAGRADAMA

Na Međunarodnom likovnom konkursu, nazvanom po stihu Grigora Viteza ,,Kad bi drveće hodalo“ koji je ujedno i moto ovogodišnje manifestacije ,,Radost Evrope“, dodeljeno je četiri zlatne, osam srebrnih i devetnaest bronzanih medalja, kao i sto dvadeset dve pohvale. Učesnici su svrstani u četiri starosne kategorije: od 5 do 6 godina, od 7 do 10 godina, od 11 do 14 godina od 15 do 18 godina. Mogućnost učestvovanja imale su predškolske ustanove, vrtići i likovni ateljei širom sveta.
Jedan od članova žirija bio je i profesor Zdravko Milinković, koji nam je ukazao čast svojim govorom na otvaranju izložbe. Izjavio je da je veoma srećan zbog velikog interesovanja dece na konkursu. Takođe je rekao da je stiglo oko 4.200 maštovitih i originalnih radova iz celog sveta. Očigledno su mladi stvaraoci bili vrlo nadahnuti temom.
Mališani iz PU ,,Radosno detinjstvo“ iz Novog Sada, osvojili su prvo mesto grupnim crtežom. Gea Vujinović iz Novog Sada, koja ima samo 5 godina, dobila je treću nagradu. Naši stariji predstavnici osvojili su dugi niz pohvala.
Crtež sedamnaestogodišnjeg Kineza Yi Lun Andre Leunga ostavio je snažan utisak i na žiri i na sve nas posetioce. Andre je osvojio zlatnu medalju u kategoriji od 15-18 godina.
„Bio sam veoma uzbuđen zbog dolaska u Beograd. Prvi put sam u Srbiji i sve ovo je za mene novo. Trebalo mi je nekoliko dana da nacrtam rad. Veoma sam srećan zbog osvajanja zlata.“ – rekao je Andre.
Mlada Slovakinja Aurelia Staviarska, sa svojih 13 godina nacrtala je crtež vredan svih pohvala i zasluženo je nagrađena zlatnom medaljom u svojoj kategoriji.

Maja Trbović, reporter

ŠTA SE MOŽE, KAD SE KAMENČIĆI SLOŽE

Dvadesetak učenika iz srednjih škola TEHNOART i DRVOART žurno završavaju ukrašavanje stubova ispred Dečjeg kulturnog centra Beograd.

Radimo svakog dana od 9 do 14h pa i duže. Naš mentor, umetnica Nataša Katalina, pomaže nam u radu. Zajedno pravimo skice, dogovaramo se, stvaramo – saznali smo od učenika.

Simona Spalević, reporter

OČISTIMO ŠKOLU
11.6.2011.

Dana 4. juna 2011. godine deca iz skoro svih beogradskih škola, krenuće u akciju „Očistimo Srbiju“. Učenici OŠ „Dr Arčibald Rajs“, zajedno sa svojom nastavnicom biologije Dubravkom Grbović, očistiće školu i njenu okolinu. Skup je dogovoren u 10h ispred škole, u ulici Patrisa Lumumbe 5, na Karaburmi. U želji da ovu akciju učini zanimljivijom, nastavnica Dubravka, organizovaće ekološku čajanku za sve vredne radnike.

Boban Živanović, reporter

MALA MATURA, VELIKO SRCE
11.6.2011.

U četvrtak, 19. maja 2011. godine u Beograd su došla deca sa Kosova na četvorodnevnu matursku ekskurziju. Učenici mnogobrojnih beogradskih škola ugostili su svoje vršnjake sa Kosova. Gosti i domaćini dobili su specijalne bedževe sa kojima su mogli besplatno da posete različite kulturne i turističke objekte. Između ostalog, oni su obišli toranj na Avali, zoološki vrt, „Sava centar“, Galeriju Narodne banke Srbije, Hram Svetog Save i mnoga druga zanimljiva mesta u Beogradu.

Maša Grozdanović i Ana Stanković, reporterke

PREKINUTA SERIJA POBEDA, ALI NA KRATKO
10.6.2011.

Srpski teniski as, Novak Đoković, 3. juna 2011. na Roland Garosu, nakon tri i po sata napornog meča, izgubio je od Rodžera Federera, rezultatom 3:1 u setovima. Ovim porazom prekinuta je serija od četrdeset jedne uzastopne pobede. Nakon ovog meča Novak je izjavio: „Žao mi je, ali neću dugo tugovati.“

Ana Simeunović i Marina Ristić, reporterke

POLA-POLA
10.6.2011.

U nedelju, 29. maja 2011. tačno u 12.04 u Malom pozorištu „Duško Radović“ održana je predstava „Pola-pola“. Tema je razvod braka u dve različite porodice. Jedna porodica ima ćerku, a druga sina. U jednoj porodici, roditelji se stalno svađaju ali i mire. U drugoj porodici roditelji se svađaju i na kraju razvode. Mame i tate vole svoju decu, ali u toku međusobnih svađa, kao da zaborave na dečja osećanja. Predstavu treba da pogledaju i deca i roditelji. Mnogi će se rastužiti, pa i rasplakati, ali biće i onih koji će shvatiti koliko su srećni sa svojom porodicom.

Isidora Radenković, reporterka

U NEDOSTATKU DOKAZA
10.6.2011.

U četvrtak, 2. juna, u Teatru 78, prikazana je predstava „U nedostatku dokaza“. Likove tumače deca glumci, a režiju potpisuju njihove nastavnice, ujedno i profesionalne glumice, Mira Teodorović i Dragana Kolundžija. U pitanju je dramska komedija sa bajkovitom tematikom koja je, zbog svog zabavnog i maštovitog sadržaja nasmejala sve prisutne - od četvorogodišnjaka sve do baka i deka. Pažnju su privukli Džejms Bond koji šuška, živčana Snežana, bunovni sudija, kao i veštica Veca, glavni krivac u bajkama koja možda i nije onoliko kriva koliko izgleda. Glumci su nagrađeni velikim aplauzom, a nisu izostali ni poljupci, zagrljaji i čestitke. Publika im je dodelila i prelepo cveće kao nagradu za magično veče koje su nam svima priredili.

Ivana Dinić, reporterka

POZORIŠTE SENKI
10.6.2011.

U DKCB, tačnije u Crvenoj sali, dana 23.05.2011. godine održala se radionica „Pozorište senki“. Voditelji su bili švedski umetnici iz dečjeg pozorišta iz Stokholma. Mi, učesnici radionice, imali smo priliku da naučimo kako nastaje pozorište senki. Najpre smo se podelili u manje grupe, a onda je svaka grupa smišljala svoju kratku dramu od 2 do 3 minuta. Na osnovu te drame, pravili smo lutke i uvežbavali nastupe. Na kraju je održan mali festival, na kome su učesnici prikazali svoje predstave. Sa voditeljima radionica sporazumevali smo se na engleskom i na srpskom (jedan od njih je „naš čovek").

Tamara Mutić i Maja Trbović, reporterke

U SENCI HAMLETA
10.6.2011.

Predstava DKCB „U senci Hamleta“, koju je režirala Anja Suša, a dramatizovala Irena Kraus iz Švedske, zainteresovala je mnoge mlade Beograđane. Oni su predstavu pratili bez daha. Tema komada jeste prelazak glavnog junaka Hamleta, iz mladosti u starije godine. Predstava nas navodi da razmišljamo o ljubavi, o odnosu sa roditeljima, o prijateljstvu, o smrti, zlu, dobroti itd. Na ovogodišnjem festivalu TIBA, predstava „U senci Hamleta“ osvojila je „Specijalnu nagradu za nove pozorišne tendencije“.

Simona Spalević, reporterka

NOVINARSKA RADIONICA
10.6.2011.

Novinarska radionica u Dečjem kulturnom centru Beograd, počela je sa radom 7. maja 2011. godine. Pomalo zbunjeni i uplašeni, ali i veoma radoznali i nestrpljivi čekali smo početak prvog susreta. Brzo smo se upoznali i počeli s radom. Intervjuisali smo jedni druge, izveštavali o ostalim radionicama u DKCB, pratili odgovarajuće kulturne događaje, učili osnovne korake u novinarstvu, razmenjivali iskustva i sl. Cilj ove radionice jeste da razvijamo kreativno i kritičko mišljenje, da naučimo osnove novinarstva i da se oslobodimo treme pri javnom nastupu. Novinarske radionice održavaju se svake subote od 10 do 12.30 časova.

Sara Lacković i Maja Živković, reporterke

U GOSTIMA U „KLINCIJADI“
10.6.2011.

Svake nedelje mi novinari iz DKC Beograd, gostujemo u emisiji „Klincijada“ koja se emituje na programu 202, Radio Beograda. Voditelj Jovica Maksimović, daje nam mogućnost da pravimo intervjue sa gostima, skupljamo vesti, uživo u programu razgovaramo o raznim temama koje se tiču nas osnovaca i sl. Moj zadatak je bio da napravim intervju sa dečjim piscem Jasminkom Petrović, inače voditeljkom novinarskih radionica u DKCB. Mislim da se iz nedelje u nedelju sve bolje snalazimo pred mikrofonom. Tako se pripremamo da što kvalitetnije propratimo manifestaciju „Radost Evrope“ koja će se održati početkom oktobra.

Martina Koljenšić, reporterka

RADOST EVROPE 2011
10.6.2011.

Početkom oktobra 2011. godine, u Beogradu će se održati po četrdeset drugi put, međunarodna manifestacija RADOST EVROPE, pod nazivom KAD BI DRVEĆE HODALO. Kao i svih prethodnih godina, u Beograd će stići deca iz različitih zemalja Evrope. Zajedno sa svojim domaćinima iz beogradskih osnovnih škola, oni će pevati, plesati, glumiti, a pre svega dobro se zabavljati i družiti. U okviru ove manifestacije održaće se veliki karneval u centru grada, susreti prijateljstva, dečji vašar, svečani koncert u „Sava centru“ i ostale ludorije. Pridruži nam se i ti, dobro se provedi i uživaj iz sve snage!

Teodora Mladenović i Marko Pijevac, reporteri

GALERIJA NARODNE BANKE SRBIJE
10.6.2011.

U subotu, 21.05.2011. godine novinari DKCB posetili su Galeriju Narodne banke Srbije. Zahvaljujući ljubaznom kustosu, novinari su imali priliku da saznaju kako se novac pravio nekada, a kako se pravi danas. Videli su zlatnu polugu vrednu 42.526.768 dinara. Naučili su na koji način se uništava stari novac, a kako se proverava da li je novac originalan. Najveće iznenađenje čekalo ih je na kraju posete – svaki novinar dobio je suvenir-novčanicu od jednog dinara sa svojim likom. Ukoliko i vi želite da se dobro provedete i naučite nešto novo o novcu, posetite Galeriju Narodne banke Srbije, svakog radnog dana od 10-16 časova u Ulici Kralja Petra 12, u Beogradu. Ulaz je slobodan.

Dimitrije Nedeljković, reporter

AMBIJENTALNA NASTAVA SLOVAČKOG JEZIKA
10.6.2011.

Profesorka Vijera Toman zaslužna je što se u OŠ „Branko Radičević“ u Boljevcima i Progaru, održava ambijentalna nastava slovačkog jezika.

Ko je i kada došao na ideju o ambijentalnoj nastavi slovačkog jezika?

Vremenom, nastava slovačkog jezika polako je zamirala. Tokom 2006. godine časove slovačkog jezika kao izbornog predmeta, pohađalo je samo devet učenika. Istraživanjem sam utvrdila da u Boljevcima živi oko 1.200 Slovaka, a u školu ide oko 150 Slovaka. To je bio dovoljan razlog da se upustim u pripremu nastave na slovačkom jeziku. I pored tehničkih poteškoća, u našoj školi je ipak počela sa radom ambijentalna nastava slovačkog jezika.

Nastavni dan u Erdeviku, u galeriji sa domaćinima

Kako se održava ambijentalna nastava slovačkog jezika?

Osim rada u učionici, učenici imaju jednodnevne izlete u sredinama u kojima žive Slovaci. Odlazili smo u Kovačicu, Belo Blato, Bački Petrovac, Padinu, Erdevik, Staru Pazovu...

Šta je cilj ovakvih izleta?

Cilj ovakvih izleta jeste da se učenici koji pohađaju ambijentalnu nastavu slovačkog jezika, upoznaju sa slovačkom kulturom, običajima i naravno, jezikom. U grupu smo uključili i roditelje. Svi zajedno učestvovali smo u različitim kulturnim manifestacijama Slovaka u Srbiji (Dečji dramski dani u Staroj Pazovi, Dečji folklorni festival u Kisaču, takmičenje recitatora itd.)

Ko sve podržava ovaj projekat?

Pre svega Opština Surčin. Ona nam obezbeđuje sredstva za put, a ostatak troškova pokrivaju naši domaćini, predstavnici brojnih kulturno umetničkih društava, Mesni odbori Matice slovačke u Srbiji, roditelji, crkvene zajednice slovačke evangelističke crkve, učitelji i brojni javni i kulturni radnici. Veliku podršku imamo i od izdavača slovačkih časopisa u Srbiji, koji nam besplatno šalju svoje časopise za sve učenike koji pohađaju nastavu slovačkog jezika. U ostvarivanje našeg cilja, do kraja 2009. godine uključilo se više od 500 učesnika i volontera.

Koliko učenika sada pohađa ambijentalnu nastavu slovačkog jezika?

Više od pedeset učenika.

Koji je bio vaš najveći uspeh?

Imali smo priliku da prezentujemo svoj rad predstavnicima slovačke zajednici u Vojvodini. To je bilo marta meseca 2010. godine.

Tom prilikom učenici su izrazili želju da borave u Slovačkoj Republici. Zahvaljujući Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine u Srbiji i Ambasadi Slovačke Republike u Srbiji, boravili smo na Visokim Tatrima u školi u prirodi, četrnaest dana. Svi zajedno mnogo smo naučili o slovačkoj istoriji, ali i o savremenom životu Slovaka. Doživeli smo nezaboravne trenutke i stekli mnoge prijatelje.

Planinarska maršruta na Visokim Tatrama .

Koji sve uzrasti obuhvataju ambijentalnu nastavu slovačkog jezika?

U školi postoje dve grupe učenika koji pohađaju ambijentalnu nastavu slovačkog jezika, od prvog do četvrtog razreda i od petog do osmog. Ali zbog velikog interesovanja, od ove školske godine oformili smo i grupu predškolskog i mlađeg uzrasta. Nastavu sa najmlađim učenicima obavljam kroz igru, pesme, pozorišne predstave i druge aktivnosti.

Veštičiji dan u Boljevcima

Prema mojim saznanjima uskoro ćete dobiti novi kabinet?

Tako je. Zahvaljujući Nacionalnom Savetu, trenutno adaptiramo učionicu u kojoj se realizuje nastava slovačkog jezika.

Radovi na adaptaciji novog kabineta

I za kraj, koji su vaši ciljevi za budućnost što se tiče ambijentalne nastave slovačkog jezika?

Ambijentalna nastava realizuje se u okviru projekta “Očuvanje slovačke nacionalne kulture u Boljevcima, u institucionalnim okvirima“. Imam nameru da nastavu obogatim savremenim tehničkim, ali i pedagoškim novinama kako bi učenje slovačkog jezika za decu bilo još zanimljivije i uspešnije.

Slovačka kulturna baština

Leona Kovar, autor intervjua

BUDUĆI SVETSKI PRVAK U KARATEU
10.6.2011.

Jana Stojčić, učenica VI razreda OŠ “ Branko Radičević” u Boljevcima, uspešno trenira karate KK Japan, već pet godina. Karate je zavolela od malih nogu uz brata Marka, koji karate trenira dvanaest godina. Najviše joj se dopadaju principi karate tehnike i životni put kojim je karate vodi. Trenira svaki dan na Novom Beogradu i u Boljevcima. Na takmičenjima uglavnom osvaja zlatne i srebrne medalje a najveći uspesi su joj III mesto u svetu prošle godine i I mesto u Evropi ove godine. Put i prenoćište u Bratislavu, gde se održalo Evropsko prvenstvo, sami su obezbedili, ali vredelo je. Vratila se kući sa dve zlatne i jednom bronzanom medaljom (Sl.br.2). Njen klub, od devet predstavnika na Evropskom prvenstvu osvojio je čak dvadeset sedam medalja (Sl.br.3). Medalje, kako kaže, više ne broji, jer zna da je prešla preko pedeset. Cilj joj je da osvoji Svetsko prvenstvo, a san da i sama postane trener karatea i da svoje znanje, koje joj pruža trener, prenese svojim učenicima.

Leona Kolar, reporter

POTRAGA ZA BLAGOM U PIONIRSKOM PARKU
10.6.2011.

U utorak, 10. maja 2011. godine, oko 10 sati ujutru, trasom od Dečjeg kulturnog centra Beograd do Pionirskog parka, prošetala je vesela povorka dece i mladih ljudi prerušenih u šumske patuljke, vile i ličnosti iz davne prošlosti Beograda, praćena Snežanom Stanković, jednom od organizatorki ,,Potrage za blagom Pionirskog parka’’.

Učesnici ovog programa bili su učenici trećeg razreda OŠ ,,Vuk Karadžić’’. Kada su se svi okupili u Pionirskom parku, formirali grupe i odredili kapitene, Snežana Stanković je sve učesnike uputila u pravila igre. Svaka ekipa dobila je po jednu mapu parka i redosled zadataka. Najavljeno je da će se najviše bodovati timski rad i složnost ekipe.

Na svakom od sedam tajnih mesta u parku, nalazila se po jedna osoba - šumski patuljak, vila ili neka ličnost iz davne prošlosti Beograda.

Žirko Hrastić deci je pričao o patuljcima koji su nekada davno voleli da sede na hrastovim granama.

Vodena vila govorila je o vodi i njenim stanovnicima. Kod nje su se deca najduže zadržavala jer su bila očarana njenim izgledom.

Cvetna vila pričala je o cveću, a sa učesnicima je igrala igru „dan-noć“.

Od veselog patuljka, deca su čula priču o piscu Ivi Andriću, njegovom delu „Na Drini ćuprija“ i o Nobelovoj nagradi. Osim toga, saznali su nešto više i o zaštićenim lipama u Beogradu.

Slikarka Rada bila je u dilemi iz kog ugla da počne da slika Skupštinu grada. Deca su se trudila da joj pomognu, a ona im je, za uzvrat, ispričala priču o istoriji Skupštine.

Upravitelj starog dvora i šef protokola dočekivao je decu ispred stare Skupštine i bio je zadužen da sve zvanice ugosti u najboljem raspoloženju. Pričao je deci o profesoru Geršiću.

Na kraju ove igre, učesnici potrage za blagom bili su umorni ali veoma zadovoljni. Imali su odličan provod, a mnogo toga su i naučili. Na rastanku su rekli: „Super smo se proveli, najbolje do sada!“

Jelena Medarević, reporter