Pred vama se nalaze pobedničke pesme sa literarnog konkursa „Lepo je voleti“ koji je Dečji kulturni centar Beograd oragnizovao  inspirisan likom i delom Mike Antića.

Predsednik žiria je bio Slobodan Stanišić,  pesnik i publicista, karikaturista, ilustrator i  urednika časopisa i Tv programa za decu. Sloba  je dobitnik  nagrade  Zlatni beočug, najviše godišnje priznanje  Kulturno-prosvetne zajednice Beograda za 2014 godinu.


 

ANASTAZIJA STOJADINOVIĆ, obdanište ,,Zemunski biser” – PU ,,Simo Milošević”

MOJA ZVEZDA

Sijaj sijaj zvezdo moja
tako mi se sjajna sviđaš
sad si prelepa
zvezdo sijaj
toliko lepo sijaš
najlepše od svih zvezda
kako se zoveš zvezdo moja
ti si zvezda padalica
ja poželim želju i ti si srećna
i najlepša si i ako si na nebu i ako si od kamena
tebi je lepo svuda
jer ti nosiš moju želju
samo ja znam koja si ti zvezda
neću nikom da kažem
bićeš moja i kad budem velika
zvezdo moja


PRVA  KATEGORIJA ( I i II RAZRED)


 PRVA NAGRADA ZA PRVI  RAZRED:


JULIJANA NIKOLIĆ, OŠ ,,Dositej Obradović”, Ćićevac
Izdvojeno odelenje u Lučini

LJUBAVNA PESMA
Ljubav je čudna,
U snu te,
Budi glava luda!
A onda ti kaže:
Volim te bar malo!
Nisam te slagao,
Ana volim te čedo malo.

Pišem ti pesmu,
Eh, čedo moje milo.
Sunce te obasipalo!
Moj lepi cvete,
A lepi anđeli lete.


 MILICA JELENKOVIĆ, OŠ ,,Dubrava”, Knjaževac

LEPO JE VOLETI !
Ja sam mala Milica
i volim ceo svet
ljubav je lepa
kao leptirov let.

Zavolela sam školu
i učiteljicu moju,
sve nove drugare
a i one stare.

A tek koliko
folklore volim
svakoj probi
ne mogu da odolim.

Gradom kad prošetam
volim u kafić da svratim,
naručim toplu čokaladu
i uživam u hladu.

Najviše od svega
igranje volim,
sa veselim igračkama
u lepo svet bojim.

Lutkice i mede,
društvo mi čine,
kada ih ja nosim
ništa me ne brine.

Puno ljubavi ostaje
i za simpatiju moju,
kad porastem velika
reći ću vam i koju …


PETAR DRAŠKIĆ , OŠ ,,Franc Prešern”, Beograd

MOJOJ UČITELJICI

Učiteljica naša,
kao dobra vila
sve je naša srca osvojila.
Mi smo sada
njeni prvaci
želimo da budemo dobri đaci.

Učiteljica Violeta,
volimo vas mi
vaše odeljenje prvo tri.


PRVA NAGRADA ZA DRUGI RAZRED


LANA NIKOLIĆ, OŠ ,,Branko Miljković”, Niš
Mentor: Suzana Veljković

LjUBAV

Postoje ljubavi velike i male.
Mala je ljubav
prema kuci, maci,
prema suncu i drveću,
a malo veća prema cveću.
Velika je ljubav prema drugu,
a još veća prema
baki i deki,seki i bati,
a najveća prema mami i tati.


 DRUGA NAGRADA ZA DRUGI RAZRED


NIKOLINA BUNČIĆ, OŠ ,,Đura Jakšić”, Jelašnica
Nastavnik: Savić Dragana

JA VOLIM SVOJU PORODICU

Ja mnogo volim
svoju mamu i svog tatu
i poklone za rođendan
dajem svom bratu.

Volim i svoju baku
i deku
a pogotovu
malenog zeku.

Mnogo volim svoga brata
i igram se sa njim svakog sata.
Volim i tetku i svoje kuce
i za njih čuvam svoje srce.

Ponekad se posvađamo
ali i pomiriti se znamo
neka ceo svet zna
da smo mi srećna porodica.


 ANASTASIJA VASILIĆ, OŠ ,,Stefan Nemanja”, Niš

Nastavnik: Irena Sremić

LjUBAV STARA

U staroj kućici, pored stare peći,
o ljubavi staroj sada ću vam reći.

Jedno o drugom razmišljaju stalno,
kada bi se streli baš bi bilo bajno.

Pogledaju levo, pogledaju desno
kada su se sreli, postalo je sresno.

Na sredini kuće pored kante sira,
nestalo je nežnosti, nestalo je mira.

Zagrebaše šapice, pojuriše skupa
iospred njih je zid, a u zidu rupa.

Zamjauka maca –Kad te lepo molim
e moj mišu, slatki mišu ja te mnogo volim


TREĆA NAGRADA ZA DRUGI RAZRED


JULIJANA ILIĆ, OŠ ,,Sveti Sava”, Mladenovac
Učiteljica:Slavka Avramović

PINOKIJEVE AVANTURE

Pinokio, nemoj da lažeš!
Istinu uvek moraš da kažeš!
Mnogo si sladak,
mnogo si drag,
ali si pravi mali vrag!

Možeš ulicom da šetaš bos,
Al’ ne smeš da lažeš,
jer će ti porasti nos!
Ne slušaj nikada lažne prijatelje,
Jer ćeš upasti u velike nevolje!

Kad greje sunce,
Kad padaju kiše i sneg,
Čak i kad vetar duva,
Plava te vila uvek čuva!

U svakom dečjem srcu, imaš svoj kutak,
jer ti si najlepši drveni lutak!


 JOVANA STEVANOVIĆ, OŠ ,,Dimitrije Todorović Kaplar” , Knjaževac

Mentor: Biljana Simonović, prof raz. nastave

POGLED IZ SRCA

Kad se neko zaljubi
nije baš lako,
a srce kuca
baš, baš jako.

Kad se neko zaljubi
jako pocrveni,
kao jabuka rumena
i još mnogo više.

Kad se neko zaljubi
baš nije lako,
bum,bum,bum
srce kuca tako.
Kad se neko zaljubi
on se stalno smeje,
jer tada je srećan,
ljubav njega greje.


TIJANA ĐORĐEVIĆ, OŠ ,,Đura Jakšić” Jelašnica
Nastavnik:Dragana Savić

LEPO JE VOLETI PORODICU

Lepo je voleti porodicu
svoju mamu,baku i seku
a najviše volim
svoju seku.

Svi u istoj kući živimo,
tu su nam igračke i sobno cvećem,
svakom se trenutku radujemo
mi smo puni sreće.

Dok napolju ptičice pevaju
mi se igramo veselo,
naša baka ručak spremam,
radosnije dece od nas nema.

Macu mi hranimo
a ona se samo mazi ,
tad veselo repom maše
jer i nju ima ko da pazi.


 DRUGA KATEGORIJA ( III i IV) RAZRED


PRVA NAGRADA


 ANJA TIJANIĆ, OŠ ,,Dositej Obradović”, Umka

Učitelj: Snežana Pantić

DEČACI
Dečaci su mi baš u glavi, nekad crni, nekad plavi.
Uvek misle da su snažni, al’ se često prave važni.
Ludaci su oni pravi, ipak mi se motaju po glavi.
Dvojica me mnogo vole, pa mi je zanimljivo na putu do škole.
Iz zadnje klupe me jedan gleda, i često mi mira ne da.
Kada vidim braon oči, moje srce odmah skoči.
Učiteljica me opominje: ,,Anja matematika ti zapinje.“
Matematika i ljubav mogu da se slože samo ne sme da se laže.
Dečaci su puni tajni, mada, često nisu bajni.


DRUGA NAGRADA


  JOVAN STANKOVIĆ, OŠ ,,Stanislav Sremčević”, Kragujevac

MIONA

Verujte, ja sam dečak pravi,
fudbal i košarka stalno su mi u glavi.
Nikakve oči, osmesi i kose
mome srcu nemir ne donose.

Ali, kao što u životu biva
uvek je neka lepotica kriva,
sto muškarčine i junaci
postanu smešni nespretnjaci.

Kad glasom anđela kaže mi „Ćao‟
zaboravim odmah sve što sam znao.
Pa primam golove, pravim penale,
i lupetam gluposti kao od šale.

Tajno je volim, a možda se i vidi
a kome da se ovakva ne svidi…
sa glasom slavuja i osmehom vile,
k’o da su me sve strele ovog sveta pogodile.

Tako da sam skovao plan,
i sve olovke zarezao za dan,
da joj pravo pismo napišem.
Neka zna da za njom uzdišem.

Nek zna i to da mi iz glave
ne izlaze te oči plave,
da ne mogu zaboraviti njenu kosu
ni pegicu na prćastom nosu.

Ne pitajte ko je to,
jer do sada znate sigurno.
Ta Miona mi srce ukrade
i zbog nje mi mozak stade.

Mešam brojeve, gradove i rime,
cim glasom slavuja pogodi me.
Zamuckujem, padam i gluposti pravim,
ali kako da je takvu zaboravim.

Iako se sa tim slabo slažem,
jednu stvar moram da joj kažem,
da je mnogo volim i da se stidim…
i da je kao svog anđela vidim.


 MILIJA BANJAC, OŠ ,,Sremski front”, Šid

Područno odelenje Sot

PORODIČNA LjUBAV

Ja imam četiri sestre i jednoga brata,
rodila nas majka , a ponosi se tata.

Mene nekad drgovi zezaju zbog toga,
al` ja volim svoje sestre, a i brata svoga.

Imamo dve male princeze u kući ,
od njihove galame glava će mi pući.

Natalija je prava beba, volim kad se smeje
jer njen osmeh je sve što meni treba.

Bojana je lepa, slatka i mala,
ali je nekad nevaljalica prava.

Jelena je dobra, pametna i lepa
u školi nosi kikice, a kući donosi petice.

Moj brat se zove Miloš, a ja Milijana
i zato ja mislim da smo porodica sjajna.

Milica voli modu , zabavu i sjaj
i sad je ovoj mojoj pesmi kraj.


 TREĆA NAGRADA


 MILICA RANISAVLJEVIĆ, OŠ ,,Đura Jakšić”,Perlez

LjUBAV

Ljubav je vilinska tajna,
Ona je lepa i bajna.
Ona je slatka i mila,
Ljubav leti i bez krila.

Ljubav je i bela haljina
I crno odelo,
Pa kada oni od sreće polete,
Rodi se jedno malo dete.

Ako je ljubav iskrena i pravi raj,
Ona neće imati kraj.
Svako svoju ljubav nađe
Pa mu u životu sve postane slađe!


 LUKA KOVAČEVIĆ, OŠ ,,Kralj Aleksandar I”, Novi Beograd

LJUBAV


 

GAVRIL VUJIĆ, OŠ ,,Drinka Pavlović”, Beograd
Učitelj: Merima Jovanović

LJUBAV

Ljubav zna da zaboli
kada neko prestane da te voli.

Kad ti ludiš za njom,
a ona hoće da bude sa drugim likom.

Ali postoji i druga strana
gde ne vlada ljubavna tama,

gde ljubav nije slepa,
a bogami ni gluva,
kada neko nekog odluči da muva.

Tad zaljubljeni karte otvore
i od tada ne prestaju da se vole.


 TREĆA KATEGORIJA (V i VI RAZRED)


 PRVA NAGRADA


 

MARKO JOVANOVIĆ, OŠ ,,Starina Novak”, Beograd
Nastavnica Ivana Milojević

PESMOM LJUBAV DOBIJAŠ
Ko kaže da devojčice vole
Grube dečake, mangupe i lole?
Probao sam pa znam.
Ako je toga i bilo,
sad tako nije više.
Devojčice vole finog dečaka,
pesme da im piše.
Zbog nekih očiju smeđih
probao sam da dubim na glavi,
salto u vazduhu da pravim,
i pet zvezda u nizu,
da skočim do Meseca blizu,
I ništa….
Pobede svoje ja bučno slavim.
Hoću da ona za to sazna.
Kaže da se važan pravim.
Stiže me zaslužena kazna.
Svoj prćasti nos diže,
i pogledati me neće.
Ja joj priđoh bliže,
i gle moje sreće!
Srce mi se iz pete
vrati na svoje mesto.
„Napisao sam pesmu tebi“
Okrenu se ona besno,
prstom pokaza ka sebi.
Klimnuh glavom smelo.
Trepnu onda drsko: „Da čujem“!
Ispravih svoje telo
i počeh da recitujem.
Reka reči samo teče.
Sve što ja nisam smeo,
moja pesma sama reče.
Priđe mi blizu
i u obraz poljubi me.
Rekoh joj tiho „Izvini,
svako od nas nekad greši“
A ona, smeši li se, smeši.


 DRUGA NAGRADA


 LUKA MAKSIMOVIĆ, OŠ ,,Car Konstantin”, Niš

LJUBAV JE SVETINJA
Dugo nisam imao ni sestru ni brata
Vrlo često sam tužan bio
Ali sam svoju nadu u srcu
Pažljivo gajio, strpljivo krio.

Posle osam godina čekanja
Dobra roda se do nas prošetala
Srećan sam veoma tada postao
Roda je moj život ulepšala.

Dve male sestre donela mi roda
pre zvaničnog za to termina
Moje se srce stislo, skupilo
Jer hoće sestre uz sebe da ima.

Oporavka dani brzo su išli
Mali zavežljaji kući su došli
Svu ljubav svoju poklonio sam njima
Takve sestre bi svako voleo da ima.

Zahvaljujem dobroj nežnoj rodi
I zahvaljujem našoj mami
Imati dve sestre tako lepe
Pravo je bogatsvo, razumi svete.

Mama privija sve nas uz sebe
I njeno srce tako lepše kuca
Priroda joj dala, da uz njeno,
Kucaju još tri mala srca.

Ljubav je svetinja, mora da se čuva,
Ja ljubav pružam i ljubav primam
Zato sam srećan što od svih ljudi
baš ja najbolje sestre na svetu imam.


 LUKA BAROVIĆ, OŠ ,,Vladislav Ribnikar”, Beograd

MILO ZA DRAGO

Moje srce zagrejano
Zapaljeno, zaljubljeno
Gori dugo, cele noći
Jer je sada samo njeno

Čuva ona njega dobro
I od snega i od kiše
Srce moje samo ćuti
Sve je tiše, sve je tiše

Srce sam joj pozajmio
I za uzvrat tražim njeno
Daj mi srce devojčice
Mislim da je to pošteno

Uzeo sam srce njeno
Ona moje srce ne da
I dva srca tako gore
Dok ih ljubav nežno gleda.


TREĆA NAGRADA


 IVA PANTOVIČ, Škola kreativnog pisanja ,,Orfejevim tragom”

Narodna biblioteka, Smederevo
Mentor: prof. Ana Hranisavljević

SREĆA SLIČNA LJUBAVI

Sreća je bajna
Sreća je prijatan osećaj.
Sreća je kao lepa pesma
Sreća je sunčan i lep dan.
Sreća je slična ljubavi
Sreća je vrsta nade.
Sreća je jaka iskra
Sreća je najsvetlija lampa.
Sreća… to je osećaj pravi!
Sreća je slična ljubavi.


 KRISTINA MIRIĆ, OŠ,,Braća Nedić”, Osečina

SREĆNA SAM

Srećna sam, srećna sam,
mnogo sam srećna,
ne znam zbog čega, al’ sam srećna.
Da li su me mama il’ tata razveselili,
ili baka i deka,
ili bata i seka?
Ne znam.

Srećna sam, srećna sam,
mnogo sam srećna,
ne mogu da se setim zašto,
a ipak sam srećna.
Da nije zbog onog plavokosog iz druge klupe?
Ma nije to…
Mnogo sam srećna.


LANA ĐURAŠKOVIĆ, OŠ ,,Vožd Karađorđević”, Vodanj

MAMA

Negde daleko, gde zvezde gore,
gde priča teče i nastaje bajka,
postoji ljubav,nežnost i seta,
kroz reči proste što pričaju –majka.

Trčim kroz snove, polako sanjam,
cvetove mnoge i priče sive,
četiri slova pišem u meni
it u ih čuvam, u meni žive.

I sunce želim da sa mnom se druži,
pa ne da tami da bude u meni,
očima tražim da ruku mi pruži,
i sanjam snove koji su njeni.

A nebo ćuti i sluša priču
oblakom pušta suzu da teče,
i ne da snove da prekrije tama,
četiri slova u meni viju
i jai h slutim u sebi –MAMA.


 ČETVRTA KATEGORIJA (VII i VIII RAZRED)


 PRVA NAGRADA


 JANA KRIVOŠIĆ, OŠ ,,Vasa Čarapić”, Avala

Nastavnica: Snežana Stojanović

TAJNA U KAPI MASTILA

U jednoj reči
skrivena potajna želja,
kojom prikrivam jedno osećanje,
o kome u ovom trenutku
još nisam spremna da govorim.
Kao nedovršena misao,
ono što želim da čuješ,
ostaje sapeto u tome osećanju,
razapeto između onoga što bih da sakrijem,
i onog što bih na videlo da iznesem.
Sve što bih mogla
kroz jednu melodiju da kažem,
ostaje kao neoslušnut ton,
krnj i krt, neuobličen.
Kao neodsvirana nota
bez dodira prsta po dirci, koji bi je oživeo…
Ti ne slušaš ono što čuješ!
Govorim, ne prestajem,
ako se zaustavim,
plašim se da će nestati smisla
i da ćemo oboje zauvek zaćutati.
Pokušavam da pišem.
Popunjene stranice su nejasne,
strepim da ne znače baš ništa.
Kao do pola otvorena vrata,
odškrinuta u svet,
koji tek čeka da se osmisli.
Pevam,
ali pesma ne izražava
svu ustreptalost mojih osećanja,
lepotu kojoj težim
i težnju za njenim darivanjem.
Pesma može da obgrli moju tajnu,
da ti otkrije to što sanjam,
sve moje misli o odanosti,
o našem prijateljstvu,
o prvom nemiru…
A opet, ostaje toliko
da se oživi,
da se doživi…
Tada priznajem sebi –
tvoje prisustvo mi nedostaje,
bez ispitivanja koliko se može,
koliko se mora drugome dati.
Pred tobom će ostati
prosutih
hiljade mojih reči,
kao svetleći kamenčići
pokazivaće put,
kojim ćeš, možda,
jednoga dana,
kada budem dovoljno daleko,
poći da me nađeš.
Stajaću tamo, na kraju puta,
spremna i rešena
da ti, tek pristiglom,
sve ovo kažem.
Do tada, molim te,
razumi ovu
nenapisanu tajnu
u kapi mastila…


DRUGA NAGRADA


DEMIR ŠABOTIĆ,OŠ ,,Rifat Burdžović Trišo”, Novi Pazar
Nastavnik: Enisa Kajević

STARA KLUPA

Volim svoju klupu staru,
kao da je drug iskreni,
pa se molim sad domaru,
da je novom ne zameni.

Domar Nuko mrko gleda :
,,Na popravku mora hitno,
vidiš da je dotrajala?“
Šta ja mislim nije bitno.

Kad bi klupa pričat’ znala
pa kada bi reći htela,
Mnoge tajne bi odala,
I dobra i loša dela.

Na toj klupi šta sve nema :
Starih Grka,Inka,Maja,
pravila i teorema
i glava od strašnog zmaja.

Na njoj srce pocepano,
u njemu dva imena,
još je strelom probodeno;
Znak patnje ,,za sva vremena’’.

Još svi misle da je srećna,
a nju crne misli tište,
jer ni klupa nije večna,
pa će ići na smetlište.


 MIRJANA MARKOVIĆ, OŠ ,,Kosta Ćukić”, Velika Ivanča

DISTANT ČARM
Dvadeset sedmog meseca septembra,
oko podne, u dvanaest i kusur minuta,
nešto me žignulo u levu stranu rebra,
da se okrenem u pravcu puta.

Skrenuše opel siva kola,
a za kuku zakačena prikolica bela,
pomislih da teraju nekog vola,
kad zalajaše naša četiri kera.

U duši, obuze me sreća,
ali bila je ona još veća,
kad iz prikolice pastuv zavrišta
i od uzbuđenja moje srce zapišta.

Srećom, nađe se tu i prozor mali,
pa pogledah, a tamo ima šta da se vidi.
U prikolicu bi dva pastuva stali,
ali i ovom se duša divi.

Na čelu šara u obliku krsta,
tata hoće da se zove Krsta,
ali Maja i pesnik ovaj ne želimo,
jer on ima umetničko ime, tako mislimo.

Onjuši on teren svoj,
niz njušku mu curi znoj,
pa poče po njivi da trči,
kad za njim zemlja samo pršti.

Udari čifte nekoliko puta,
Napravi krug stotinu puta,
pa vrištati jako poče
kao da je malo slonče.

Videsmo ga kako od radosti skače
i kako ponosno kaska.
Osmesi nam se po licu kače
i nestaje tužna maska.

Evo, već se privikao na nas,
ali neće da udari u kas.
Hoće samo za svoju dušu,
i samo ubacuje hranu u gušu.


 TREĆA NAGRADA


 

LAZAR SAVIĆ, OŠ ,,Drinka Pavlović”, Kuršumlija

ZBOG JEDNE KIKE ODOH U PESNIKE

Septembar zakuca na moja vrata
kraj mog kreveta mama i tata.
Bude me nežno, tepaju milo:
,,Ustani prvače,srećno ti bilo’’

Otvaram oči s teškom mukom,
i grlim majku jednom rukom,
drugom joj daje jednu sliku:
..Pogledaj majko ovog čiku!’’

Smislio kako decu da muči,
trideset slova ko da nauči!
Kako da se u tome snađem,
in a kraj sa znanjem da izađem?

Moradoh u školu, a tamo: galama, vika!
Za oko mi zapadne jedna kika.
Pa to je Tamara, moja simpatija,
oh, kako mi polazak u školu prija.

Naučih slova, počeh da pišem,
stihove ređam i lakše dišem.
Tamarin čuperak beše mi vesnik
i tako, verujte, postadoh pesnik!


 MINA VRBAŠKI, OŠ ,,Jovan Popović”, Inđija

VRATI SE

Ne znam gde smo stali i zbog čega svađe
i hiljadu problema.
Volela sam te kao niko nikog,
bio si jedan jedini, moj klinac.

Bio si moj san,
i čudno, kao u snu,
ostavljaš me, bolje ćeš naći.

Reci mi samo,
zbog čega?

Gde sam pogrešila?

Ja samo želim da bude kao pre,
oprosti, nisam te shvatila.

Moglo je biti bolje,
ali ja sada nemam volje.

Olovka reči piše,
volim te najviše.


ANA ŠPEGAR, OŠ ,,Jovan Dučić”, Novi Beograd

NISAM SMELA DA TI KAŽEM

ja sam
stidljivi pupoljak
u bogatom vrtu
nekog usnulog nebeskog obronka

ja sam
srna plašljiva
davno ranjena
u bici nepomenutoj

ja sam
prevejana skitnica
dete plašljive mesečine
i dremljivog majskog sumraka

ali najedanput
čini mi se

ja sam
skrojena po meri
tvoje tako prijatno strane
obazrivo nežne prirode

ja sam
ukaljana obrisima tvojih prstiju
i obojena osmesima
u tajnovitoj senci neizrečenog

ja sam
istkana od tvog mirisa
prožeta savršenošću utehe
pripadanja

ali strah me je

zalud bdim na ponoćnoj straži
kožu bojim brigama i tintom
nećeš znati
da pred svitanje te tražim

nisam smela da ti kažem

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked by *.

Контакт

Адреса
Таковска 8
11000 Београд
Србија


Телефони
+381 (0)11 32 42 011
+381 (0)11 32 42 012
+381 (0)11 32 34 941


Билетарница
+381 (0)11 32 42 013
Факс
+381 (0)11 32 42 314


Емаил
info@dkcb.rs

Top