Са великим задовољством, Вас позивамо на отварање изложбе фотографија мр Бранка Пелиновића „Радост тријумфа”, у четвртак 10. марта, у 19 часова у Галерију Дечјег културног центра Београд.
Бранко Пелиновић, знаменити српски фотограф, рођен је у Земуну 1954. године. У Београду је завршио Средњу графичку школу; дипломирао на Факултету Драмских уметности – одсек филмска камера; магистрирао на Факултету Примењених уметности – одсек фотографија. Запослен у РТС- у као директор фотографије. Члан је УЛУПУДС-а, Удружења филмских и телевизијских уметничких сарадника Србије, Удружења новинара Србије. Излагао је на многобројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Имао је 62 самосталне изложбе. Учествовао је у снимању десет играних филмова у земљи као друга камера или фотограф екипе. На прошлогодишњем 60. Сајму књига, његова књига „Отисак светлости” проглашена је за најбољу фотомонографију.
Бранко Пелиновић воли децу, јер је и он један велики дечак. Воли да се игра, да уочава занимљиве детаље, лепоту и радост и да од најобичнијих ствари направи врло необична виђења. Прилика му се пружила када је извештавао са великог спортског такмичења – Европског првенства у ватерполу које се одржавало у Београду од 10. до 23. јануара ове године. Његове фотографије бележе узбудљиве тренутке, али не у базену, него на трибинама. Из дана у дан бележио је најмлађе навијаче који на посматрача остављају снажан дојам.
Господин Бранко Пелиновић припада мојој генерацији из „педесет и неке…”, која је одрастала, радовала се, стрепела и тријумфовала уз харизматичног Мирка Сандића, уметника – дриблера Зорана Јанковића, разорног шутера Уроша Маровића и виспреног голгетера Синишу Беламарића. Било је то некада. Сада, после толико година, имао сам част и задовољство да погледам слике из Арене младих ватерполо навијача и да видим нас са страшћу која иде уз спорт јаких, издржљивих и креативних ратника и уметника.
Господин Бранко Пелиновић у мени отвара нуминозни свет архетипских и сакралних хелена, његова хеуристичка идеја носи ентелехију Анаксимандра, Хераклита и Платона. Његов дар и фотографије овековечавају тренутке, који објашњавају метафизичку димензију: трајање које нас премашује, али не одбацује.
Дух хелена, Византије и Рашке у спорту који је одувек био мој и наш.
Радост, брижност, понос, поклич тријумфалног и небески занос. Позитивност сваког фрагмента фотографија које су биле предамном и које сам доживљавао као своје, а речју сам тешко ишао ка њима. Доживео сам их као звук, осетио мирис базена и времена као некада на Ташу и Бањици, у мом Београду.
Способност и луцидност господина Бранка Пелиновића и трајање идеје која ме и даље надахњује, уз црно-белу омладину на Бањици у мени афирмише идеју спорта као аспект менталне хигијене и профилаксе у свету који је исувише зашао у своју Сенку.
Можда је мој осврт на рад господина Бранка Пелиновића изразито субјективан, али свет спорта носим, објашњавам и, пре свега, разумем уз Хусерлов феноменолошки метод и Јунгову архетипску психологију.
Поносан сам што близу мене, постоји и ствара метафизичар и филозоф фотографије Бранко Пелинковић.
др сци Душан Марковић, психолог