ПОЛИТИКА
Уторак, 10.01.2023.
ДО КРАЈА ЈАНУАРА МОНОГРАФИЈА О 70 ГОДИНА ДКЦБ-А
Породична кућа у којој се охрабрује радозналост
Некадашњи Дом пионира – данас Дечји културни центар Београд јединствено је наслеђе сваког од нас ко је овде провео део детињства и то искуство пренео на потомке
Пеђолино и Драган Марић на Дану традиције (Фото: ДКЦБ)
На сцени Дома пионира, само неколико месеци по повратку са Месеца, гостовали су Нил Армстронг, Едвин Баз Олдрин и Мајкл Колинс. Знања о различитим културама девојчице и дечаци стицали су, а и данас стичу, у оквиру Међународног клуба пријатељства и на „Радости Европе”, а креативно се надмећу на ДЕМУС-у, ФЕДЕМУС-у, „Плесним сусретима”… Вештине усавршавају на незаобилазним радионицама и у атељеима под сводовима дечјег царства креативности у Таковској 8. У минулој години Дечји културни центар Београд, који баштини све ово и још много тога, напунио је 70 година. Кроз њега су прошле генерације београдских малишана код којих су љубав према сликању, цртању, музици, читању и писању, глуми, балету, стрипу, филму… подстицали и развијали, што и дан-данас чине, посвећени стручњаци из различитих области. Шта је Дом пионира био некада, како се развијао и растао заједно са генерацијама деце, која сећања чува ДКЦБ-ов споменар… они којима је у срцу ова кућа сазнаће врло брзо јер је у плану представљање монографије о седам деценија постојања ДКЦБ-а.
– Монографија о Дому пионира, данашњем ДКЦБ-у, представља лепо подсећање на све што смо били и што сада јесмо, али и обећање шта ћемо бити у будућности. Ова монографија ће, извесно, бити једна од најдражих књига у библиотекама београдских породица јер исписује другачију историју престоног српског града. ДКЦБ је породична кућа, јединствено наслеђе сваког од нас ко је овде провео део детињства и то искуство пренео на потомке. У њему се испољава креативност, први пут спознаје уметнички израз, охрабрује радозналост, али се и формира систем вредности, образује будућа публика, будући човек. Очекујем да ћемо на промоцији ове монографије, планираној за крај месеца, окупити различите генерације које су стасавале у Дому пионира и ДКЦБ-у и доживљавале га као своју другу кућу – наводи мр Драган Марић, директор ДКЦБ-а.
Монографија је својеврсно финале дешавања која су у претходној години одржана поводом 70 година ДКЦБ-а, а међу њима је централни догађај свакако била велика приредба у Ташмајданском парку у јуну 2022.
– Деца и млади имали су прилику да учествују у разноврсним креативним радионицама и да се забаве уз сликање, цртање стрипова и карикатура, вајање, али и да учествују у спортској и еколошкој радионици. Осим радионица које се иначе одржавају у току школске године у ДКЦБ-у, за прославу 70. рођендана приређена је и хуманитарна ликовна радионица Удружења самохраних родитеља и породица деце са инвалидитетом. Славили смо уз пријатеље и дугогодишње сараднике ове градске институције културе за децу – истиче Марић.
У организацији ове куће реализују се најзначајнији фестивали и манифестације, у којима учествују деца од предшколског до средњошколског узраста, наставници, педагози, родитељи, баке и деке и целе породице. Једна од најпопуларнијих је свакако „Радост Европе”. Поред ове највеће дечје манифестације у региону, ДКЦБ организује већ неколико година и „Свесрпски дечји сабор”.
– На њега сам посебно поносан јер окупља децу из дијаспоре и расејања и спаја их са вршњацима из Србије да би се повезали са својом земљом и својим матерњим језиком. Са Удружењем кореографа народних игара Србије осмислили смо и успели да реализујемо и „Дан традиције”, који се одржава на Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Прошле године на овој манифестацији учествовало је више од хиљаду деце и младих из целе Србије која су уз помоћ различитих уметничких медија приказала нашу културу и наслеђе – наглашава Марић подсећајући да својим деловањем ДКЦБ чува сећање и на чувене ствараоце за децу (као што су Литерарни конкурс „Изокренуте приче и песме”, који је посвећен Бранку Ћопићу, именовање Велике сале ДКЦБ-а по Донки Шпичек, фестивал у част Миње Суботе…)
– Поносни смо и на то што смо успели да обновимо „Дечје београдско пролеће”. Можемо да се похвалимо и фестивалом „Деца композитори” на којем учествују деца која сама праве музичке композиције, као и недавно основаним „Искораком”, на којем се приказују млади са ауторским кореографским целинама. Ту је и Фестивал дечјег видео-клипа КИДИКЕМ, за који је конкурс у току, а који је намењен деци и младима од девет до 16 година – наглашава Марић и додаје да о томе да је ДКЦБ на правом путу сведоче признања која је ова културна установа добила претходних година, као што су Светосавска награда и Сретењски орден трећег степена.
Празнична атмосфера у ДКЦБ-у је у знаку Фестивала „девете уметности”. Његов циљ је да деци и младима приближи уметност стрипа и илустрације уз предавања и изложбено-образовни програм, али и да покаже да је визуелна игра најозбиљнија ствар на свету. На овој манифестацији се уз образовни програм код учесника подстиче развијање визуелне писмености. На све то, организују се и изложбе, трибине, радионице, промоције нових издања, разговори са еминентним стрип-ауторима и историчарима уметности.
Овогодишњи фестивал започео је отварањем годишње изложбе чланова Удружења стрипских уметника Србије уз две пратеће изложбе. Приређена је и поставка шестог конкурса „Стрип каиш”, који је окупио децу и младе од пет до 18 година из целог света. Лидија Сеничар, уредница фестивала, напомиње да управо та најкраћа форма стрипа представља највећи изазов како најмлађима тако и професионалним уметницима. Део фестивала су и радионице анимације, а чији крајњи резултат је анимирани филм.
У току јануара, осим интерактивног предавања „О свим тајнама стрипа”, планирано је и предавање „Јунак од хиљаду облачића – стрип као мономитско путовање кроз сопствени живот”.
—> погледај овај интервју на страници ДНЕВНОГ ЛИСТА ПОЛИТИКА