Едукативни програм за основце „Средњовековни Београд“
-приказ програма-
Ученици четвртог разреда ОШ „Свети Сава“ у четвртак 28. новембра имали су увид у епоху деспота Стефана Лазаревића, послушавши едукативни програм „Средњовековни Београд“. Програм је био састављен из неколико целина (уводног слова, игроказа и церемоније доделе повеља).
Ликови које се појављују у програму су истакнуте средњовековне личности, које испричају своју животну причу или утиске о животу у Средњовековној Србији или о пропутовању кроз Србију тог времена.
Аутор и организатор програма је уредница културно-образовних програма ДКЦБ Снежана Станковић, а коаутори и извођачи програма су Срђан Дошен, Снежана Бећаревић Поповић, Горан Јоксић, Снежана Ненадовић и Милош Николић.
Програм почиње читањем прогласа и наступом Константина Филозофа, који направи мали увод и обећа сусрет са Деспотом Стефаном окупљеним основцима.
Кнегиња Милица
Прва дочекује децу Кнегиња Милица (улогу тумачила Снежана Бећаревић – Поповић). Од ње су сазнали нешто више о животу у Србији после Косовског боја, власти коју је преузела после погибије њеног мужа – кнеза Лазара и одлукама које је доносила. Истакла је тежак моменат у српској историји, али и њеном личном животу – предаја кћерке Оливере у харем турског султана Бајазита. Изненадила је слушаоце чињеницом да је њен син Деспот Стефан Лазаревић учинио Београд престоним градом. Глумица Снежана Бећаревић – Поповић дочарала је тешку одлуку Кнегиње Милице да пошаље кћерку Оливеру у Бајазитов харем.
Принцеза Калопеја Малатеста де Римини
Византијска принцеза Калопеја Малатеста де Римини (улогу тумачи Снежана Ненадовић) долази да поздрави Деспота Стефана. Прво бива збуњена тиме, што мора да прође кроз Србију, убеђена да је у питању нека заостала земља, у којој могу ружне ствари да се догоде дами као што је она. Међутим убрзо види да није тако и својим младим слушаоцима преноси своја искуства са пропутовања кроз Србију – описује двор Деспота Стефана, цркве, племићке хаљине, бисере и злато, наушнице и друго материјално благо. Принцеза прича и да је била одушевљена српском храном – фасуљем и киселим купусом, али и музиком на двору.
Константин Филозоф
Учитељ Деспота Стефана Константин Филозоф (улогу тумачи Горан Јоксић) представља деци како је изгледала школа у Средњовековној Србији. Представља им таблице за писање и писаљке тога времена, а дискутују и о историји и писму. Разговарају о пореклу речи „философија“ и шта она представља. Контантин Филозоф говори о томе да су школе некада биле елитистичке, дакле доступне само за племићку децу, а пунолетан се постаје већ са 15 година. Такође, представља и казне за непослушне ученике.
Такође, учи их да изаберу представника одељења, који ће примити повељу од Деспота Стефана.
Радослав, дворски музичар
Дворског музичара Радослава (улогу тумачи Милош Николић) деца дочекају са изненађењем, будући да носи гајде и кавал (једноделну флауту) са собом. Радослав објашњава разлику између световне и духовне музике, а објашњава и како је изгледала дворска музика (после рата и за време светковина). Показује кавал – израђен од дрвета са гласницама за појачавање звука и шест рупица. Потом показује и дрвене оболе (касније фруле), свира коло, а деца око њега почињу да играју. Највежу пажњу код деце плене гајде, њихов специфичан изглед и звук, који тера на игру. Чини се да, управо због прелепе музике, личност Радослава увек одржи пуну пажњу малих слушалаца.
Коњушар Манојло
Коњушар Манојло (улогу тумачи Срђан Дошен) уз узвик „Помаже Бог“ долази међу младе слушаоце и говори да је он коњушар на двору Деспота Стефана, али и његов пријатељ од детињства. Научио је многе језике путујући и инсистира на дисциплини и познавању матерњег језика. Објашњава зашто је Деспот Стефан назван „Високим“ и како је живео „обичан народ“ тога времена. Прича о Деспоту као Првом од свих Витезова Реда Змаја и витешким турнирима, на којима је побеђивао.
Незаобилазан део Манојлове приче је и прича о српском језику као „паметном језику“, где речи тачно указују на смисао (на смислу јахачке опреме) – колан, жвале, седло, узде…
Додела Повеља и сусрет са Деспотом Стефаном Лазаревићем
-као закључак-
Сви ликови са којима су се деца упознала имају задатак да их припреме за сусрет са Деспотом Стефаном Лазаревићем. Сви се окупљају у Свечаној сали и чекају деспотов долазак, увежбавајући поздрав и витешко или дамско понашање. Коначно, долази Деспот, поздравља све учеснике и представницима одељења даје повеље. Проглашава их „Витезовима Реда Знања“, те се уз музику талентованог Радослава сви заједно веселе, играју коло и у најлепшем расположењу растају.
Сусрет са Деспотом је, у свакој реализацији програма, врло емотиван, деца су већ навикнута на поменуте ликове и једва чекају да се окупе сви ликови заједно и да и сами узму учешће у весељу са њима. Приче и ликови су део српске колективне историје и не смеју да буду заборављени, њихове приче треба да се читају и приказују и чувају кроз будуће генерације, које тек стасавају и траже своје место у савременом свету.
Приказ доноси мср Дајана Лазаревић