У целом свету 21. март се слави као Дан поезије. Дечји културни центар Београд је 2016. године организовао Други литерарни конкурс “Лепо је волети” , којим је обележен 84. рођендан Мике Антића. Пред вама се налазе победничке песме са овог конкурса на који је стигло 1000 песама. Слободан Станишић, председник жириа је уручио дипломе победницима у петак, 18 . марта у Великој сали ДКЦБ-а.
Чаробно срце
Срце срце ти си моје, Срце,
Ти си једно слатко слатко, предивно, срце,
Срце не сме нико да дира.
Морате чекати да се срце отвори.
Кад се срце отвори срце је празно.
У срце треба ставити жељу да се оствари.
Тако срце постаје чаробно и испуњава Вам жеље
И сва срца треба да буду чаробна.
Ако незнате како позовите Виле
Виле знају,
да учине срце чаробним и направе велико срце
А велико срце је моје мамино и татино срце
И то се зове чаробно срце
предшколац – Анастазија Стојадиновић
Љубав је када волиш
Љубав је када волиш
Мачку која мјауче
Пса који лаје
Птицу која лети.
Љубав је када волиш
Свако мало дете.
ОШ ,,Јован Јовановић Змај“, Змајево – Мартин Кнежевић I1
ОШ ,,Јован Јовановић Змај“, Београд – Александра Булатовић
Заљубљене ципелице
Заљубљене ципелице
вешто крију своје лице.
Заједно су сваког дана
не смета им гужва ни галама.
Једно вече,
Једна ципелица другој рече:
„Тако си лепа, драга и мила,
твоја доброта даје ми крила.
Ишао бих са тобом и до краја света,
стотину зима и стотину лета.“
Исто вече,
друга ципелица првој рече:
„Љубав коју осећам према теби
описати се могла не би.
Толико је велика, толико је јака,
да би је пожелела ципелица свака! “
ОШ „Војвода Путник“, Рипањ – Андреа Марковић 3/1
СИМПАТИЈА
Кад глас ти се чује,
љубав ме заслепљује.
Волим кад ме виђаш
јер ми се свиђаш.
Плава коса,
плаве очи изнад носа,
тајанствено лице,
умекшан глас,
исправљен стас.
Срце се узлупа бум бум
кад видим тебе и твој ум.
Симона, ти си девојчица дивна
и никада глупа и наивна.
Веома много вреди
што ме љубав гура напред ка теби.
Ти си активна и мирна
и миришеш на лепоту као смирна.
Ти си као птица у лету
и као пчела на цвету.
О Симона, срце ми поје:
Дођи, усели се у срце моје!
Да ли се са другим виђаш?
Везе нема.
Знам да ми се свиђаш.
Ту не постоји дилема.
OШ „Младост“, Нови Београд – Ђорђе Јовановић IV/4
ДВЕ ВАЖНЕ ЉУБАВИ
Мисли ми лете
К’о комете
Желим, вапим,
Да будем само дете.
Заљубих се,
Срце се расцвета,
У сто ватромета,
У хиљаде лати сунцокрета,Топлије од хиљаду лета.
Порастох,
Одрастох,
Умудрих се,
Више нема
На мамином
Рамену да
Се дрема,
Љубав њена
Да се добија.
Ех, та љубав…
К’о фобија,
К’о робија,
Венеш,Болујеш
И срцем и душом.
К’о права ружа,
Крваво црвена.
Трње сада,
Срце ми има
Не помажу,
Ни песма ни рима,
Ни ноћ звездана…
Утеху ништа
Не пружа,
Ал’ мало детеВише нећу бити,
А нећу ни бол свој крити.
Нека сузе лију
Ружу моју да залију.
Која ли је љубав већа?
Мамин загрљај је срећа.
Сад видим колико
Мајка значи,
Кад прва љубав
Срце пецне и озрачи!
ОШ ”Васа Чарапић”, Београд – Катарина Ковачевић 61
ЂАЧКА ЉУБАВ
Рекао сам мами да имам цуру,
а она загалами и направи буру.
»Каква цура, какви бакрачи,
од твоје љубави мени се смрачи.
Држи се школе и школских клупа,
јер тебе ће љубав да направи глупа.
И мани се песме, разних састанака,
то је само сањарење, то је љубав ђачка.«
Не зна мама какве су то муке,
због љубави ове тресу ми се руке.
ОШ Копер, Копар, Р Словенија – Зоран Орешчанин 5.разред
ЉУБАВ ПРЕКО МРЕЖЕ
Многи кажу
љубав је лакомислена и лака.
Хм… да ли је таква,
или је мука за ђака?Како у ово време
добити петицу из љубави,
а да се патетиком
и писмима не угњави?Са првом симпатијом
нисам познавао мапу.
Хтео сам да се виђамо у граду,
а она са мном на „вотсапу“.Са другом симпатијом
таман да ми се мисли приберу.
Хтедох да се прошетам,
али у парку, а не на „виберу“.Трећа симпатија,
е, то је било најтеже,
на сваку моју мисао
мобилни потеже.Да се ја питам
вратио бих време,
телефоне у рециклажу,
без икакве дилеме.Да се опет као некад
држимо за руке.
Било би више шансе
за наше будуће унуке.Овако, преко мреже,
уместо да те срце стеже.
Шаљеш смајлије и емотиконе,
виртуелне пољупце и бомбоне.
ОШ „Душан Јерковић“ Инђија – Лука Зорић, 7/3
Ако ме волиш
Знам и видим да си близу,
а у ствари си тако далеко,
немаш појма да овде, тако близу,
а тако далеко воли те неко.
Можда ниси поред мене,
али делимо
исто небо,
исто сунце.
Можда ниси поред мене,
али имаш моје срце.
Ако те икад после сретнем,
једну битну ствар мораш знати:
Можда те сада волим,
али то не значи да ће потрајати.
Плашим се да нећу више моћи
да те волим,
да те чекам,
да те желим.
Плашим се да ћу престати,
с тобом љубав своју да делим.
Желим да ме никад ником не даш,
да престанеш да мислиш на себе,
желим само да ме гледаш
као неког ко је уз тебе.
Желим само неке ствари;
да ме волиш,
да ме чуваш,
да ме не даш,
желим само да ми кажеш, две речи,
без одустајања, немој да се предаш.
Ако ми тако нешто кажеш,
престаћу да се стидим,
а престаћеш и ти.
Молим те немој да лажеш,
јер знам кад лажеш, ја то видим.
Зато, молим те немој
да ме мрзиш,
да ме лажеш,
да се стидиш.
Немој веровати гласинама.
Веруј мени, и ономе што видиш.
Покажи ми да си прави,
да је исправно све ово што ми се данима мота по глави,
реци ми истину, немој да ме здеси нада лажна,
док је теби само реч, мени је врло важна.
Покажи ми да твоје срце
зна да чезне,
зна да жели,
зна да воли.
Покажи ми то на прави начин,
јер би на крају могло да боли.
Молим те једну ствар, пожури,
реци ми шта осећаш што пре,
заштити ме тим речима,
не дозволи да моја љубав мре…
И молим те, ако не пожуриш,
врати ми
моје срце,
моје жеље,
лажне наде.
Јер ако не пожуриш,
неко други,
моје ће срце да украде.
Основна школа ”Филип Вишњић” – Анђела Гојковић,VIII1