Мултимедијални догађај
Четвртак, 12. март, 19 часова
Дечји културни центар Београд, Таковска 8
Интимне исповести о школском животу, предметима и просторима који га обележавају
Клупе. Дневник. Прозивка. Пушкице. Ћошак. Прва грешка. Матура. Први аплауз.
Лабораторија образовних теорија (EduLab) Института за филозофију и друштвену теорију и Дечји културни центар Београд организују мултимедијални догађај – „Инвентар образовања – инсценација“, који ће бити одржан у четвртак, 12. марта, у 19 часова, у Малој сали ДКЦБ, у Таковској 8.
Промоција штампаног издања „Инвентар образовања” одржаће се кроз сценски догађај, који ће кроз глумачке интерпретације, видео илустрације, музику и плес представити личну и колективну меморију школовања. Настао из текстова аутора окупљених око Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, овај пројекат претвара предмете, просторе и сећања на образовање у узбудљиво позоришно искуство.
„Требало би да размишљам о својим поступцима.
А ја само размишљам да ли сад сви гледају
у задње џепове на мојим панталонама.
Учионица шушка, шапуће, кикоће се,
Учионица ми се подсмева.
У ћошку препуна канта за смеће.
Вероватно треба тако да се осећам.
Ваљда ме неће уписати у дневник
Да морам да се правдам како нисам ништа учинила
Само сам му наглас рекла да се окрене…“
Пратећи попис школског „инвентара“ – од клупа и дневника до успомена, страхова, радости и побуна – гледаоци ће на шаљив, емотиван, али и критички начин пролазити кроз искуства која су нас обликовала.
„…Када сада, после толико година, погледам своје старе школске свеске, видим колико из њих могу да ишчитам себе, на срећу или несрећу: које речи сам подвлачио, шта сам цртао и зашто, какве сам интересе гајио и на који начин се у тим клицама могу препознати данас.“
Ово није носталгично подсећање на ђачке дане, већ живо, провокативно преиспитивање.
Публика ће кроз уметнички „инвентар“ образовања преиспитивати сопствена искуства и односе према учењу, знању и ауторитету.
Ова инсценација поставља два једноставна, а суштинска питања:
Шта од школе носимо са собом?
А шта је школа, заувек, задржала од нас?
„Школа није зграда, школа није објекат у који одлазимо да „добијемо“ или „узмемо“ нешто, школа није скуп или конгломерат информација. Школа је став, школа је принцип, школа је метод. Можда није лоша идеја вратити јој мало изворног значења? Сама разбибрига, која је сада од свих осуђена и напуштена, као да носи какву злу коб у себи, у ствари је управо извор нових идеја, генератор креативности и зачетник сваке оригиналности. Сликовити (и вјероватно апокрифни) прикази разноразних мислилаца, од Хераклита који се игра кликера с дјецом, преко Галилеја који све већом брзином трчи низ вртложне степенице торња у Пизи, Њутна коме прстен из руке испада због изненадног ударца јабуке у главу, па све до Фајнмана који узвикује „Прави грешке и учи!“, све су то прикривени моменти који траже да застанемо, дамо времена простим и наизглед свакодневним и уобичајеним стварима из којих се рађа нешто ново, нешто другачије, нешто јединствено. Истинска школа.“
Уредник програма је Тијана Савичин.
Улаз је слободан.
Добро дошли!