By Katarina – 24.12.2025 (rasejanje.info)
Дечји културни центар Београд последњих година интензивно гради културне мостове са српским заједницама широм Европе – кроз уметност, образовање и непосредне сусрете деце из Србије и расејања. Медијски портал Расејање.инфо редовно преноси активности Дечијег културног центра Београд и уједно помаже да се што више деце српског расејања укључе у богат програм који нуди ДКЦБ и за децу која долазе у српску престоницу било код својих рођака, бака и дека било у кратку посету. Многим програмом а посебно конкурсима су често обухваћена и деца расејања, која често бивају и награђена, што само показује који потенцијал и квалитет имају српска деца где год да се нађу.
О активностима са српским расејањем разговарали смо са директором Дечијег културног центра Београда проф. мр Драганом Марићем
Како бисте оценили ову годину и активности ДКЦБ?
–Децембар је месец у којем се обично осврћемо на догађаје који су нам обележили текућу годину, са жељом да унапредимо програме које стварамо за децу и са децом. Повезивање деце и младих у матици и расејању једна је од кључних мисија Дечјег културног центра Београд. Верујемо да су уметност, култура и језик најприроднији начини да деца, без обзира на то где живе, осете припадност и заједништво. Наш задатак је да створимо простор у којем деца могу да расту, стварају и уче, али и да знају ко су и одакле долазе. Када знамо да постоји српска заједница у расејању која настоји да очува језик, културу и идентитет најмлађих генерација, онда ми, као референтна институције културе за децу у матици, имамо посебну одговорност.
Током ове године, представници ДКЦБ били су и у Норвешкој, Румунији и Мађарској. Те посете доживљавамо као сусрете истомишљеника и људи који деле заједничку мисију.
 |
 |
 |
Посебно у овој години сте остварили више сарадњи са представницима српских институција у расејању?
– Потписани су и меморандуми о сарадњи и са другим институцијама у дијаспори, који дају основ за дугорочну и садржајну сарадњу. Тако на пример, са Српским културним центром Осло потписали смо меморандум који обухвата културу, образовање и уметничко стваралаштво деце и младих. Планирамо заједничке пројекте, изложбе, концерте, радионице и размену искустава, концерт и позоришну представу за Дан државности 15. фебруара, као и учешће у манифестацији „Свесрпски дечји сабор” у мају.
У плану је чврста сарадња са нашом децом у Румунији?
-У Темишвару смо, у просторијама Савеза Срба у Румунији, уручили поклоне и поздраве свих запослених ДКЦБ. После извођења представе „Вук и Доситеј”, коју је одиграо председник нашег Управног одбора Предраг Вуковић Пеђолино, поделили смо књиге и ЦД из продукције ДКЦБ, који су примљени са великим задовољством. Тај сусрет отворио је разговоре о успостављању чвршћих и трајнијих веза са нашом децом у Румунији.
Лепа сарадња била је и Српским културним центром и Српском школом Никола Тесла у Сегедину?
– У Сегедину смо посетили Српски културни центар и Српску школу Никола Тесла. Том приликом донирали смо дечје књиге за школску библиотеку и за потребе Центра, те смо на тај начин дали конкретну подршку очувању српског језика, културе и идентитета.
Са Српским културним центром у Сегедину смо договорили програме као што су Светосавска академија, Свесрпски дечји сабор, као и размену ликовних, музичких и драмских радионица. Посебно нас радује договор да деца из Сегедина учествују на „Свесрпском дечјем сабору” у Београду.
Угостили сте и представнике Српског центра из Беча?
– Да, недавно смо у Дечјем културном центру Београд угостили представнике Српског центра у Бечу. Говорили смо о плановима за 2026. годину, развоју програма за децу и младе, гостовању деце из Дечјег културног центра Београд, као и о могућностима постављања позоришних и других уметничких програма у Бечу. Захваљујући отворености и иницијативи Српског центра у Бечу, препознали смо значајну шансу да заједно унапређујемо културну и језичку повезаност наше деце у дијаспори.
мр Драган Марић са сарадницима Иваном Теодоровић Стојановић и Недом Салаи
Активности је било много у овој години. Хор ДКЦБ је гостовао и у Хрватској?
– Да, недавно је у Хрватској, у Вуковару, гостовао наш хор са концертом „Хорски мозаик”, а заједничко наступање са хором „Јаворчићи” донело је посебну топлину и снажну поруку заједништва. Поред концерата, деца су упознала културно и историјско наслеђе тог краја, што је искуство које се дуго памти.
Шта бисте желели да у посебно оствари у Новој години са децом српског расејања?
– Наша новогодишња жеља, која се односи на децу и родитеље у расејању, јесте да Дечји културни центар Београд и даље буде мост који ће кроз уметност и културно-образовне програме повезати вршњаке предшколског, основношколског и средњошколског узраста из Србије и расејања. Наставићемо да развијамо културне везе са дијаспором и да стварамо простор у којем деца и млади могу да расту, стварају и уче кроз разноврсне уметничке медије, чувајући српски језик, културу и идентитет. Верујемо да су та деца наша заједничка будућност – и матице и расејања.
Izvor: Rasejanje.info
Медијски портал Rasejanje.info ће и даље преносити и писати о програмима ДКЦБ и радо преносити приче о свим активности где се деца уче, стварају, размењују искуства и уживају служећи се језиком својих родитеља и предака.
Биографија мр Драгана Марића
Проф. мр Драган Цале Марић, директор Дечјег културног центра Београд рођен је у Београду. Дипломирани је филмски и ТВ сниматељ. Завршио је Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Мастер студије одбранио на Филолошком факултету а сада похађа докторске уметничке студије Креативне индустрије, Академија уметности, Универзитет Алфа у Београду.
Од 2014. године је на позицији директора ДКЦБ и ванредни је професор на Катедри за филмску и ТВ камеру Академије уметности. Био је продуцент и аутор више кратких документарних филмова; члан Савета Академије уметности Београд; директор фотографије и продукције на РТВ БК Телеком; директор продукције на РТВ Политика; руководилац креативног тима сектора слике, продуцент тима за визуелни идентитет на националној ТВ Холандије.
Мр Драган Марић и Драган Јованов у Ослу (по потписивању меморандума о сарадњи)
Само за Радио телевизију Београд (данашњи РТС) радио је као ТВ сниматељ у свим редакцијама и програмима: од документарног и играног, забавног и спортског преко поставки студијских емисија и мултидисциплинарних директних и одложених преноса, све до дневноинформативног програма. Као директор фотографије, редитељ и сниматељ урадио је преко 600 телевизијских остварења различитих ТВ жанрова. Снимио је преко 150 документарних филмова, избор: Девет страна света, Панчевачке беле ноћи, Поздрав из Београда, Срећна Нова, Катарза пре и после, Глисандо – Марина Арсенијевић, Мала српска читанка, Сава Шумановић, Удешавање гласа, Бунтовна Кантанга, Досије Хаг, Васкршње васкрсавање, Улица добре воље, Аризани, Двобој…Објавио више ауторских текстова у домаћим и иностраним стручним часописима.
У функцији руководиоца ДКЦБ је спојио своја знања и вештине из области визуелно-уметничких делатности и педагошког рада као универзитетски професор, што је условило подизање програмског и продукцијског стандарда стваралаштва деце и стваралаштва за децу. Оснивач је и идејни творац манифестације „Свесрпски дечји сабор“, фестивала деце и младих из српске дијаспоре; иницијатор је Монографија „Деца су украс света – 65 година стварања деце и за децу Дома пионира”, издавач ДКЦБ; продуцент је ЦД издања „Мјузикли“ у извођењу Хора ДКЦБ; иницијатор обнове и извршни продуцент „Дечјег београдског пролећа”; креатор је и извршни продуцент програма за децу у оквиру „Београдске зиме”; извршни продуцент је мјузикла за децу „Тесла и битка на Магнетном пољу”; оснивач је националног фестивала дечјег видео клипа „КИДИКЕМ”; оснивач и копродуцент фестивала дечјих аматерских позоришта „Глумијада”…