НОВОСТ ИЗ СЛОБИНОГ КУТКА – КАД ЛЕПА ГОСПА УЗМЕ МАЧ


НОВОСТ ИЗ СЛОБИНОГ КУТКА


КАД ЛЕПА ГОСПА УЗМЕ МАЧ

Приказ књиге „Скадарска кнегиња“ Слободана Станишића

Скадарска кнегиња / Слободан Станишић. – Београд : Вулкан, 2019.

 

Једна од књига у Библиотеци Дечјег културног центра, тачније, у њеном посебном делу „Слобин кутак“ ових дана привлачи нарочиту пажњу читалаца. У питању је „Скадарска кнегиња“ – роман о кнегињи Јелени Балшић, коју књижевно оживљава један од наших најплодотворнијих и најпознатијих савремених писаца – Слободан Станишић.

Оно што је карактеристично за романе Слободана Станишића посвећене српским средњовековним владарима је живост и лакоћа којом их описује. Тако и у овом делу, које је пре свега намењено за децу и младе, кнегиња Јелена Балшић (око 1366-1371, Прилепац – 1443, Бешка) је описана необично животно, привлачно, блиско нашем читаоцу. У Станишићевим романима нема места за одбојност према „досадној историји“ или нагомилавање историјских чињеница – потребна је само радозналост и љубав према књизи и читању.

На самом почетку је представљена кнегиња Јелена, као особа племенитог рода (изданак далеких предака Немањића, кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице, сестра Деспота Стефана, а супруга Ђурђа II Страцимировића Балшића и мајка будућег владара Зете – Балше III). Она је омиљена у народу, њена лепота – висина, стас, румено и здраво лице – надалеко познато, као и њена мудрост и образовање. Ипак, оно чему се Млечани не надају је и њена ратничка црта личности, наслеђена од славних предака, која долази до изражаја после смрти њеног супруга.

Кнегиња и њен син Балша имају још једну занимљиву црту личности – одржавање пријатељских односа са натприродним силама, конкретно – са Косатом Бештијом. Иако се ње сви плаше и убеђени су да је зла, њих двоје јој допуштају да им приђе, разговарају са њом, хране је, а донекле и црпе њена знања (од Бештије Јелена добија књигу, чија је радња симболична). Ако се присетимо да су многи јунаци у народним песмама и причама сарађивали са натприродним силама или чак делимично и сами припадали истим – онда ово друговање са Косатом Бештијом добија потпуно нову линију значења.

Елем, кнегиња Јелена остаје удовица, али у роману се не говори о томе да ли је било љубави између ње и супруга и да ли она пати и тугује за њим. Изгледа да нема времена за ту патњу, јер Млечани планирају да запоседну њихове територије, а лепа госпа је кадра да се лати мача и одбрани своје.

У овом роману је присутна и прича о нераскидивом пријатељству (Балша – Стефан – Ломбро – Дриван – Боља), о витештву и искреној љубави (Иво и Рубина), али и односу предака и потомака, који се видљиво и невидљиво спајају у ликовима кнегиње Јелене и кнежића Балше.

Открили смо одређене тајне књиге и искрено се надамо да ће се реч о овој књизи преносити, а књига читати. Како изгледа када племенита госпа плавих увојака узме мач у руке, сазнаћете у роману „Скадарска кнегиња“, који вам срдачно препоручујемо.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *