Будући да се изложба зове „Естетика игре“ путујемо необичним возом у том смеру.
Сваки путник је послао једно кратко писмо особи која може бити: он сам, лик из књиге, кључна особа у његовом животу, вољена особа, идол…
Кључно је адресирање:
ИМЕ: кратак опис у пар речи( боја очију,осмех,нос,коса…)
ПРЕЗИМЕ: пар карактерних особина,или осећања( весео, љут,сморен…)
АДРЕСА: тренутно где се налази( у недоумици,на врхунцу славе,пред испитом…)
ГРАД: окружење(сам, у друштву,са пријатељем,пред огледалом)
ЗЕМЉА: страна света(исток,запад,север,југ,се
У писму :
Кратка порука: лична, општи став, императив…
Писма су слагана у коверте и сваки путник је бирао једну насумично.
То је карта, за улазак у воз. Воз се састоји из купеа,сваки купе је један празан папир. Уместо кофера ту су коверте и сваки путник отвара своју, стаје испред купеа(папира)и црта портрет до рамена, по опису из ковертеп; прати сав опис у коверти укључујући и земљу, тј.страну света, напр. исток и запад су профили, североисток и северозапад полуамфас нагоре, југоисток, југозапад полуамфас надоле, север-амфас, југ-потиљак. И записује поруку писма.
Док се црта портрет,тј лик у купеу, чита се од Борхеса кратка прича: Двојица која су сањали“
Игра добија убрзање извлачењем улога, на папирићима постоје неки празни а на некима пише: КОНДУКТЕР, СРОДНА ДУША, СЛЕПИ ПУТНИК
Сваки путник извлачи по један. Онај који је извукао КОНДУКТЕР-а, тражи особу без карте,а то је опис из његовог писма, тражи га међу портретима који се цртају, ако нађе особу која га црта , са њом се договара, може да га особа која га црта, брани, а може да „плати карту“, допуштајући кондуктеру да налепи нешто на тај портрет или упише неку своју додатну прекорну поруку.
Онај који је извукао СРОДНУ ДУШУ, тражи свој лик из свог писма, ако га нађе тражи да му се врати, и дописује уз портрет поруку, или може бити разочаран њеним изгледом, особа која га црта, може прихватити сугестије у цртању од сродне душе, јер ипак га „она најбоље познаје“.
СЛЕПИ ПУТНИК нема или је изгубио карту и покушава да“ уђе“ у нечији купе, тражи да црта портрет, заједно са особом,првом која пристане да га прими, и преправља портрет према опису из свог првобитног писма. Особа која га је примила да црта са њим ,може га „избацити из купеа“, одбити да црта са њим, или прихватити његов рад на свом портрету.
Извлачење ових улога иде три пута на 10 мин. Они који извуку празне папириће настављају свој портрет, тј. „остају у купеу“.
Воз се зауставља на перону кад сви актери заврше своје портрете и дају име станице на којој силазе и пишу тренутак кад су стигли. То може бити стварно време на сату, може бити нешто попут: коначно, никад стићи, досадно, итд. Назив станице, може бити неки њихов стварни циљ, напр. Холивуд, Академија, Бронкс, имагинарни: Hagwarts, Swindon, метафорички: Рај, Пакао, небо, дно…
Радионици су присуствовали ученици Хемијско – прехрамбено технолошке школе.
Аутор радионице: Сузана Стаматовић, ликовни педагог
Радионичари: Сузана Стаматовић и Дина Грујичић, ликовни педагози
Уредник ликовних програма. Лидија Сеничар